Неке забрањене, а неке чак и "ђаволске": Ове намирнице је народ у старој Русији избегавао да једе

Руска народна кухиња данас важи за изузетно богату и готово да је немогуће замислити трпезу, а нарочито празничну, без меса или јела са кромпиром. Немогуће је замислити и јутра без јаке, вруће кафе. Али, у стара времена ове намирнице уопште нису биле популарне. Штавише - избегавале су се у широком луку, а јадна чак била и етикетирана као "ђаволска".

Ове две врсте меса Руси раније нису јели

У Русији се месо одувек јело, али, не било које. Дивљач, а нарочито месо јелена, свињско месо, месо пернате живине, па чак и овчетина су били доста заступљени у исхрани, али не и телетина и коњско месо. Разлог за то било је начин на који их је руски народ доживљавао. 

Краве су се сматрале хранитељским животињама - оне су давале млеко, а од млека се прави сир, маслац. Исто тако, млади бикови, са друге стране, помажу земљорадницима у пољу, вуку плугове и на својим леђима могу да пренесу велики терет. Дакле, убијати ове животиње зарад меса није најмудрија одлука.

Коњи су се, такође сматрали светим животињама у руском народу. Они су били помоћници на које се народ ослањао у обављању посла, а немогуће је било замислити ни путовање без њих. Све до средине 19. века коњетину су у исхрани користили само муслимански народи, док је православцима она била забрањена.

Кромпир се сматрао "ђаволском снагом"

Кромпир је у Русију довезао из Холандије цар Петар I, а у џаку који је он са собом донео са пропутовања Европом налазило се свега неколико кртола. Срећом, руско земљиште је савршено одговарало овој пољопривредној култури, па је кромпир јако брзо и лепо растао. Ипак, народ је био врло неповерљив када је реч о овом поврћу.

Пре свега - јер је било ново, а све што је ново изазива одређену дозу неповерења. Друго, јер се на руском кромпир звао "картофељ", што звучи јако слично као "Крафт Тојфел", што у преводу са немачког језика значи "ђаволска снага". Треће, хришћани никако нису могли да разумеју због чега се једе корен биљке, а не делови који се налазе изнад земље.

Постоји легенда и да је сам Петар I морао да интервенише како би створио потражњу за кромпиром. Он је, наводно, око плантажа овог поврћа намерно поставио војнике да је чувају, како би народ помислио да је у питању нешто посебно. Тактика је уродила плодом: "забрањено воће" је најслађе, а сељаци су брже-боље похрлили да краду кромпире.

Кафа и чај су некада били на лошем гласу

Осим кромпира, Петар I је из иностранства довезао и кафу, а овај чудесан напитак горког укуса и интензивног мириса је такође у почетку изазивао неповерење народа. Никоме није било јасно због чега се он пије и које предности има, осим што се мирис шири кроз целу кућу када се она закува.

Све док на власт није дошла Катарина Велика кафа је била крајње непопуларна, али је царица за њу направила "добар маркетинг" и то потпуно непланирано. Њој се окрепљујући напитао јако допао и највише је волела да га сама себи спреми. А чим кафу пије и сама императорка, значи да у њој стварно има нешто посебно.

Многи сматрају да је чај типичан руски напитак, али не. Први пут је чај један Рус пробао 1638. године - био је то Василије Старков, који је радио као царски амбасадор у Монголији. У први мах му се овај напитак није нимало свидео, али је након неколико пута ипак успео да спозна чари чаја. Тада је тражио да се у Москву пошаље неколико џакова чаја, који је народ јако брзо прихватио.