На Венери никада није било живота сличног оном на Земљи, тврде научници
Са површином довољно врелом да истопи олово, и облацима сумпорне киселине изнад ње, Венера је често називана "злом сестром близнакињом" Земље - слична је по величини, али суштински различита. Неки научници су дуго веровали да је Венера некада била много гостопримљивија, са хладнијим температурама и океанима течне воде. Међутим, сада истраживачи оповргавају идеју да је Венера икада била дом животу какав познајемо.
У истраживању које је објављено у часопису ''Нејчр Астрономи'', тим научника који предводи Тереза Константину са Универзитета Кембриџ и њене колеге су навели да су испитивали хемију атмосфере Венере да би расветлили да ли њена унутрашњост садржи воду, пренео је Гардијан.
Анализа атмосфере планете открила је да је унутрашњост Венере сува, што сугерише да планета никада није имала океане за које се традиционално сматра да су неопходни за почетак живота.
Питање да ли је Венера икада била насељива дуго је тема у научним круговима, а међу научницима има оних који су веровали да је планета некада много више личила на Земљу, али да је прошла кроз ефекат стаклене баште, док други верују да је Венера одувек била негостољубива.
У раном периоду, током формирања, Венера била прекривена огромним морем магме која би, да се брзо охладила, кондензовала воду и формирала водене океане, навела је Константину.
Додала је да би тај процес такође заробио воду у магми док се стврдњавала, што значи да би унутрашњост планете била богата водом, а као резултат тога, вода би била избачена током ерупција вулкана. Она је навела да би, ако би се магма полако хладила, вода завршила као пара у атмосфери, а према том сценарију вода не би била заробљена у унутрашњости планете.
Тим научника који је вршио истраживања је закључио да непроменљива природа Венерине атмосфере значи да брзина којом су супстанце биле изгубљене мора бити једнака брзини којом су замењене, при чему је брзина којом су замењиване била вођена вулканском активношћу.
Међутим, када је тим анализирао однос супстанци које се обнављају у атмосфери Венере, открили су да су вулканске ерупције биле "суве".
"Недостатак воде у вулканским емисијама одражава подједнако суву унутрашњост Венере", рекла је Константину.
Тим научника је истакао да такви налази нису у складу са веровањем да је Венера у прошлости имала површинске океане воде, а самим тим и климу која се традиционално сматра погодном за живот.
Закључак тима би ускоро могао бити тестиран - касније ове деценије, НАСА би требало да покрене ДаВинчи мисију која би извршила прелет Венере и испустила сонду на њену површину.
Решавање овог питања би могло помоћи астрономима да сузе своју потрагу за насељивим планетама изван нашег Сунчевог система, додала је Константину.
"(Земља и Венера) обезбеђују ову природну лабораторију која нам је заиста блиска за проучавање, како се настањивост, или недостатак исте, развија", рекла је Константину.
