Говори пет светских језика, паралелно похађа две школе - на руском и енглеском језику, светски је велемајстор у математици, најбољи је на свету и на такмичењима из других наука... Чудо од детета, млади геније, бриљантни ум.
Све су то епитети који оправдано стоје уз име Николе Савића, дечака рођеног у Бањалуци.
Четрнаестогодишњак, којем је Бањалука некада била дом, недавно је кући на Кипру, где сада живи, донео златну медаљу са Светског купа из математике у Бангкоку. Никола је на успехе навикао, злато у његовим рукама је правило, а не изузетак. Поред злата из Бангкока ове године је у свој орман пун златних медаља сместио још две: злато у такмичењима из математике и науке са Међународне олимпијаде у Хагу.
Никола за РТ Балкан каже да је медаља из Бангкока само једна у низу, те да прави, велики успеси тек следе.
"Медаљу из Бангкока сам доживео као једну у низу потврда мога деловања и мојих малих истраживања на пољу науке. Ово је тек почетак и један од циљева које сам зацртао", каже он.
Лепота такмичења није само у освајању награда, дивно је када уживате у процесу, упознајете нове људе и размењујете искуства, наставља Никола.
"Волим да упознајем људе из разних крајева света, да се са њима дружим, да размењујем искуства, јер приликом сваког светског такмичења, нама је омогућено да се дружимо и да размењујемо искуства са нашим вршњацима. Сам одлазак на такмичење је велики изазов, а златна награда је само круна оног чему сам тежио током свог школовања. Посебно се радујем аплаузу када примам награду", описује Никола како доживљава успех.
Посебна љубав према Русији
Николини планови су велики, жеље су му беспрекорне као и он сам, али једна је посебна - да се у Москви, у Русији, остваре сви његови снови. На добром је путу, јер похађа и ускоро завршава руску школу. Течно говори и пише на руском језику. И не само то, Никола на руском пише и песме.
"Руски језик сам заволео кроз руски фолклор и ту је дала свој допринос Рускиња Наталија Авдонина, која је водила руски фолклор и руске радионице на које сам радо ишао у Бањалуци. Била је веома посвећена, нама деци и од ње сам много научио у погледу доброг изговора руског језика. Имао сам и велику мотивацију јер је њена кћерка била приближно мог узраста и заједно смо наступали на манифестацијама", прича Никола.
Може се рећи да је овакву љубав према руском језику и култури, узвратила и Русија. Цели август Никола је са мајком провео на Пушкиновом институту у Москви. И тамо је био најбољи.
"Када смо ја и мама боравила ово лето на Пушкиновом институту у Москви, био сам у групи највишег нивоа, и рекли су да би се по мом изговору могло рећи да сам рођен у Русији", прича овај дечак.
Уз руски, Никола говори грчки, енглески, немачки и француски језик. Такође, има ХСК 1 из кинеског језика, који је похађао док је био у Бањалуци.
Питали смо га колико изучавање језика и неких других наука доприноси "тренингу" мозга и развоју његових математичких вештина, али и да ли има тајну успеха коју би поделио са нама.
"Што се тиче математике, ја посматрам сваки задатак са више димензија и више страна, поглед из различитих перспектива, тражим неку међусобну повезаност. На пример, ако ви видите једно дрво, ја гледам животну причу тог дрвета и његов значај. Математику повезујем са музиком и њеним нотама. Док радим задатке, музика ми даје идеје и брзо долазим до решења, то је мој начин на који ја решавам задатке", говори Никола.
Желим да од света направимо боље место
Николини животни циљеви су велики и племенити. Желео би, прича нам, да овај свет направи бољим местом за живот.
"Маштам да имам један тим за такмичење, против других сличних нама, да одмеримо своје снаге, да путујемо по свету, да имамо свој авион, пилота, стјуардесу, да будемо мозак света и да доносимо напредак добра овоме свету. Наука је трагање за решавањем свега што нам се у животу поставља", истакао је талентовани дечак.
Ако бисмо тражили једну реч која би описала шта је Николу обликовало кроз живот она би гласила "љубав". Ако бисмо питали ко – добили бисмо одговор – "мајка".
"Ја сам од сваког преузимао неку корисну навику, а посебно из породице, од деде дисциплину, жељу за организацијом и редом, од тетке – апстрактно и отворено мишљење и вештине динамичног и модерног живота. Велики утицај је на мене имала бака. Од ње сам научио бити директан, имати велико самопоуздање и поставити себе као вођу. Мајка је мој заштитни знак, коју нико ничим не може да замени. Без њене подршке не бих постигао ово што сам постигао. Са мајком сам, кад сам био мали делио екран рачунара, седео у њеном крилу и пратио како она решава своје задатке", истиче Никола.
Она, како нам је рекао, често говори: "Никола, поносу мој."
"Читајући Теслу, видео сам да је тако говорила и Теслина мајка. Узор ми је Никола Тесла и од малих ногу покушавам да проникнем у тајне његових открића", наводи Никола.
Слободно време и слободу Никола цени више од свега. Његов начин учења и запиткивања раније је бунио чак и професоре.
"Што се тиче слободног времена, све моје време је слободно, јер ја сам потпуно слободан у својим идејама. Мама је мени од малих ногу подарила ту слободу и то је сигурно резултат мога успеха. У школу увек са собом носим, ситне папириће и обликујем их у геометријска тела од којих касније сачињавам иновације. Испочетка, професори су ме посматрали и додатно ми постављали питања. Кад су видели да сам увек спреман, прихватили су моју посебност, али и зазирали од мојих питања, на која често нису имали одговор. Читам све чега се дотакнем. Волим да читам руску литературу, а посебно руску историју, коју веома добро познајем. На Пушкиновом институту су били одушевљени када су видели колико добро познајем руску историју", прича нам Никола.
Николина мајка: "Он је божји дар, учим га да пре свега буде добар човек"
Никола је божји дар, у сваком смислу те речи, каже Николина мајка, професорка Александра Фигурек, која ускоро треба да брани своју другу докторску дисертацију.
"Бити мајка је божји благослов, биће које носи у својој утроби и чије срце куца заједно са срцем мајке, најбоље разуме мајка. Николине успехе сам доживела као божји благослов. Планирам да, када одбраним своју другу дисертацију, напишем књигу 'Како одгајити генијалца', коју ћу наменити свим мајкама, а посебно оним којима је дато да подижу своју децу потпуно саме. Дајем све од себе да Никола постане прво човек, а тек онда научник", каже Александра за РТ Балкан.
Александра прича да се увек трудила да Николине таленте прати и да је улагала надљудске напоре у томе. Он је данас, каже она, глава куће, посебно у планирању и рачунању трошкова.
"Када је имао шест година, предала сам му цели кућни буџет на располагање, целу своју плату, али и режијске рачуне. Он је то брижно распоређивао и трудио, да се све измири, а тек од оног што је преостало одлучивао је да се употреби за његове жеље. Данас је постао одговоран домаћин и потпуно преузео ту обавезу економисања, која није баш лака. Тако му се изоштрио осећај за потребу, где нема места за никакву раскалашност. Сада ја њега питам о набавци и најмање ситнице. Мислим да сам га у том смислу, потпуно спремила за живот", каже Александра.
Мајка прича да је Никола од малих ногу био љубопитљиво и радознало дете, имао је своју лабораторију и стално је нешто експериментисао, желећи да буде као Никола Тесла.
Александра каже да је одлазак на Кипар из Бањалуке био "божји прст" и велика шанса за Николу. Прича да Никола није имао разумевања и адекватан третман у Основној школи "Бранко Ћопић" коју је похађао у Бањалуци. Они су се према Николи односили у најмању руку неприхватљиво, истиче Александра, и додаје да се нада да ће такав систем променити за добробит целе државе.
"Водила сам га на конференције и сва своја научна истраживања. Тако смо дошли и на Кипар. Ту сам реализовала своје постдокторско истраживање. Ту се десио његов сретни почетак и ми смо ту ситуацију окренули на добро. Увек сам Николу учила, да и када је тешко и када околности нису једноставне, да увек гледа напред. Мислим да управо тај оптимизам који њега краси је кључан за успех сваког детета", прича Александра.
Тајну свог успеха нам није одао само Никола. Његову мајку смо питали да нам покуша пренети мајчински "рецепт" како одгајити овако успешно дете. Александра прича да је Николу увек учила да прво негује истинске и праведне људске вредности, па тек онда све друго.
"Живот није добро научена књига, нити најбоље израђен математички задатак. Генијалац је онај који је научен, да не лаже, да не отима, да се не продаје, да никог не повреди, те све оне древне исконске особине које су биле неприкосновене пре две хиљаде година, хиљаду и данас, те које ће бити до краја света. Кључ успеха је разговарати са дететом, слушати га, пратити његове потребе, посматрати његове очи да ли су сретне, једноставно дати сву своју пажњу. Заправо, у мајци је кључ", истиче Николина мајка.
Она је додала да на крају жели да цитира речи проф. др Миле Батали са Сорбоне, светски признатог психолога и академика, која је рекла: "У борби за живот, улог је живот."
"Свака мајка, која то схвати, одгојиће генијалца, на своју радост, радост своје породице, државе и друштва у целини", закључује Александра.