Магазин
Друштвене мреже генеришу огромне количине угљен-диоксида, ТикТок предњачи
Mреже су постале саставни део свакодневног живота, али њихов утицај није само друштвени, већ и еколошки. Популарне мреже попут ТикТока генеришу велике количине угљен-диоксида, делом због времена које корисници проводе на њима, а делом и због инфраструктуре која подржава њихов рад, говоре нове анализе.
Просечан корисник ТикТока генерише емисију гасова стаклене баште еквивалентну вожњи аутомобилом на бензин око 198 километара годишње, показују подаци. Другим речима, годишњи угљенични отисак ТикТока вероватно је већи од емисија гасова стаклене баште изнад Грчке, говоре анализе консултантске фирме Greenly.
Процењује се да су емисије ТикТока у Америци, Великoj Британији и Француској у 2023. години износиле око 7,6 милиона метричких тона угљен-диоксида (CO2) – далеко више него што производе Икс и Снепчет у истом региону. ТикТок има милијарду корисника широм света, а подаци поменуте консултантске фирме стављају његов угљенични отисак нешто изнад Инстаграма, иако Инстаграм има скоро двоструко више корисника.
Разлог за то лежи у јединственој привлачности ТикТок платформе. Просечан корисник Инстаграма проводи 30,6 минута дневно на апликацији, док корисник ТикТока проводи 45,5 минута.
"Цео алгоритам је изграђен око масовне производње видео-садржаја, а привлачност има последице у виду подстицања људи да стварају све већи индивидуални угљенични отисак", појашњава Алексис Норманд, извршни директор у компанији Greenly.
Пошто Америка, Велика Британија и Француска чине мање од 15 одсто глобалне корисничке базе ТикТока, укупни угљенични отисак платформе вероватно је око 50 милиона метричких тона угљен-диоксида. Како ове процене не обухватају мање изворе емисија, попут канцеларијског простора и путовања запослених, вероватно су потцењене. Поређења ради, годишње емисије Грчке за 2023. износиле су 51,67 милиона метричких тона.
Шта још говори анализа
ТикТок има други највећи угљенични отисак по минути одмах након Јутјуба. Један минут на ТикТоку генерише у просеку 2,921 грама угљен-диоксида, док Јутјуб генерише 2,923 грама, а Инстаграм 2,912 грама.
Због огромне количине садржаја и због дужег просечног времена коришћења, ТикТок корисници генеришу највеће годишње емисије угљен-диоксида. Просечан корисник ТикТока произведе 48,49 килограма CO2 годишње, док Јутјуб корисник произведе 40,17, а Инстаграм корисник 32,52 килограма.
Студија је анализирала угљенични отисак по кориснику у минути узимајући у обзир емисије повезане са дата центрима, који чине око 99 одсто отиска, као и емисије везане за пуњење уређаја након коришћења платформи, пише Гардијан.
ТикТок се обавезао да ће до 2030. постати карбонски неутралан. Компанија је 2023. покренула Project Clover за постизање овог циља, уз унапређење безбедности података. До сада је изграђен један центар за обновљиву енергију, вредан 12 милијарди евра у Норвешкој, који ради на 100 одсто обновљивој енергији.
