Како аеродроми добијају кодирана имена и због чега су она често збуњујућа

Сигурно сте приметили на распореду летења, авионској карти или налепници на пртљагу да се пун назив аеродрома на који слећете никада не исписује. Уместо тога, добићете карту или налепницу са трозначним кодом, који ће земаљском особљу јасно показати куда летите, а са вама и ваш пртљаг који сте предали још на чекирању. Оно што многи не знају јесте како се ти називи додељују и због чега већина њих има некакав нелогичан, збуњујући код. Укупно постоји 17.576 могућих трозначних комбинација, а ево како се симболи бирају за "добитну комбинацију".

Традиција дуга скоро читав један век

Трозначне кодове аеродромима додељује Међународно удружење авиопревозника (ИАТА), а ова пракса уведена је доста давно, 30-их и 40-их година прошлог века. Приликом креирања тих шифара у обзир се узима неколико фактора - некада је то град у коме се аеродром налази, некада назив самог аеродрома, а некада и, рецимо, бивши назив града. У неким случајевима је тај код сасвим логичан, док је у другим толико збуњујућ да је потребно "гуглати" га, како би се дошло до одговора који је лет потребно пратити на реду летења. 

Неки кодови се додељују по називу града

Најчешће се кодови додељују тако што се једноставно скрати назив града у коме се аеродром налази, па тако на пример берлински аеродром носи ознаку BER, истанбулски - IST, аеродрому у Мексико Ситију додељен је код MEX, док се за аеродром у Сингапуру користи код SIN. Ово правило важи за једини или главни аеродром у неком граду, али не и у ситуацијама када се у једном граду налази неколико великих, прометних аеродрома - тада се ово правило поништава, а на снагу ступа друго.

Комбинација слова из назива града

Идеалан пример оваквог додељивања назива аеродрому је управо наш аеродром, "Никола Тесла", који се налази у Београду. Он носи ознаку BEG, која је заправо комбинација слова из енглеске транскрипције Београда - Belgrade. По истом принципу назван је и међународни аеродром у Хонгконгу (Hong Kong) - HKG, као и аеродром у главном граду Јужноафричке Републике, Јоханезбургу (Johannesburg) - JNB. Изгледа компликовано, али и није толико, када се макар мало уђе у материју.

Пун назив аеродрома такође игра важну улогу

Уколико се у граду налази више великих аеродрома, као што је то случај у Москви, тада се аеродрому додељује код који се добија комбиновањем слова из назива аеродрома, а не града у коме се он налази. Тако, аеродром Шереметјево има код SVO (од латиничног назива Sheremetyevo), док аеродром Домодедово има шифру DME, јер се на латинском његов назив пише Domodedovo. По истом принципу и паришки аеродром Шарл де Гол носи код CDG (Charles de Gaulle).

Омаж историји у кодираном називу аеродрома

Све ово до сада било је некако и логично, у мањој или већој мери. Али, зашто се аеродром у Санкт Петербургу у Русији онда обележава кодом LED, када то нема никакве везе ни са именом града, ни са називом аеродрома (Пулково)? Ствар је у томе што се Санкт Петербург некада називао Лењинград (Leningrad), а тај код додељен је још у то време. Иако би сада било могуће променити ову шифру и доделити неку логичнију или једноставнију, у ту се авантуру нико не жели упустити и то са добрим разлогом.

Зашто се кодови аеродрома јако ретко мењају

Аеродромски код је могуће променити, али је та процедура изузетно компликована и захтева много времена, па зато ретко која земља и ретко који аеродром одлучују за покретање те процедуре. Како би се та шифра променила потребно је не само поднети захтев Међународном удружењу авиопревозника, већ и изменити велику количину документације, система резервисања летова и транспорта пртљага, што ће сасвим сигурно довести до привременог колапса у саобраћају, како путничком, тако и теретном.