Која 2 слова је Пушкин избегавао да користи у својим делима и због чега

Александар Сергејевич Пушкин је један од ретких књижевника који је максимално користио потенцијал руског језика - такву лепезу појмова, алегорија и других књижевних украса није користио ниједан његов претходник и ниједан савременик. Ипак, у његовим делима се једно никада неће наћи, а то је слово "ё" (јо).

Зашто је Пушкин "бојкотовао" слово "ё"

Слово "ё" се у руском језику појавило захваљујући књегињи Катарини Дашковој још давне 1783. године, дакле, више од деценију и по пре Пушкиновог рођења. Највећи обожавалац овог слова руске азбуке био је писац и историчар Николај Карамзин, који га је, од како се појавило, користио што је могуће чешће.

Али, убрзо се појавила нова мода - да се уместо слова "ё" пише само "е", без те две тачкице на врху. Брже је и лакше приликом писања. Тренд је брзо завладао руском литерарном сценом, а к срцу је прирастао и Пушкину, коме је од самог почетка то слово деловало некако неестетично и крајње беспотребно. 

Пушкин је у причама избегавао још једно слово

Александар Сергејевич Пушкин био је велики поштовалац руског књижевног језика и у својим делима намењеним најмлађим читаоцима се трудио да никада не користи позајмљенице, већ само речи руског порекла. Занимљивост руског језика је у томе што су речи које почињу на слово "ф" махом позајмљене из страних језика.

Баш из тог разлога се у његовим збиркама прича за децу готово не може пронаћи ни слово "ф", осим када нема руске речи која се уместо позајмљенице не може искористити. Тако се књижевник чак и хвалио тиме да је у "Бајци о цару Салтану" он ово слово искористио само 3 пута и то за исту реч - флот (флота).

Слово "ё" је све до 1918. године имало неформалан статус

Током читавог 19. века слово "ё" се, иако је постојало, није званично налазило у азбуци. Карамзина и још неке писце то, наравно, није спречавало да га користи у својим делима, али има и оних књижевника, попут Пушкина, који су инсистирали на томе да у својим делима користе искључиво слова која су "озваничена" азбуком.

Свој статус правог слова оно је добило тек 1918. године и то захваљујући бољшевицима, који су извршили праву малу реформу руске азбуке. Они су из ње избацили застарела слова попут "фита" (Ѳ), "ижица" (Ѵ) и "јат" (ѣ), а уместо њих убацили поједина слова и установили нова правила. Тако је, рецимо, тврди знак (ъ) престао да се користи на крају речи.