Магазин
Добре вести за љубитеље слатког: Повремена посластица је боља него одрицање од шећера, каже студија
Ако вам је избегавање шећера увек било претерано изазовно, не морате више да бринете: Нова студија је открила да повремено конзумирање десерта не само да неће донети много опасности по здравље, већ чак може умањити ризик од развоја кардиоваскуларних болести него потпуно одрицање од шећера. Али постоји кључни детаљ који утиче на резултате.
Није изненађујуће што је нова студија о утицају шећера повезала повећану конзумацију шећера са појачаним ризиком од срчаних обољења, али мање очекивано откриће је да они који повремено једу слатке посластице имају смањен ризик од кардиоваскуларних проблема.
Повремено уживање у пецивима, тортама или чоколадицама може бити боље за ваше срце него дијета без икаквих шећера, према истраживачком тиму са Универзитета Лунд у Шведској. Међутим, ово откриће се не односи на друге врсте шећера, попут газираних пића или слатких прелива. Најинтересантније откриће је било то да није толико важна количина, већ врста шећера који се конзумира - као и у којем контексту.
Истраживачи су прегледали евиденцију о скоро 70.000 људи у шведским базама података јавног здравља. Учесници између 45 и 83 године испитивани су о њиховој исхрани и начину живота, а затим су праћени десет година касније.
Унос шећера је груписан у три категорије: слатки преливи (попут меда), слатке посластице (попут пецива и слаткиша) и заслађена пића (газирана пића).
Тип једног од шећера који се повремено конзумира је затим упоређен са седам типова кардиоваскуларних болести, укључујући мождани удар и срчани удар, уз неколико других фактора ризика, као што је пушење.
Асоцијације су варирале између типа шећера и типа срчане болести - на пример, слатки преливи су повезани са повећаним ризиком од анеуризма абдоминалне аорте (избочине у крвним судовима). Све у свему, најмањи ризик од свих кардиоваскуларних болести пронађен је код оних који су се само с времена на време почастили слатком посластицом.
Такође, много тога треба узети у обзир када су у питању различити начини на које добијамо шећер. На пример, важно је коју другу храну и пиће конзумирамо заједно са шећером, као и колико редовно додајемо шећер у нашу исхрану.
"Течни шећери, који се налазе у заслађеним пићима, обично пружају мање ситости од шећера у чврстој храни, што потенцијално доводи до прекомерне конзумације тих пића", кажу истраживачи.
"Контекст је такође битан: У посластицама као што су торте и колачи се често ужива на друштвеним окупљањима или посебним приликама, док се заслађена пића могу конзумирати редовније," додали су. Такође треба узети у обзир културолошке факторе - у Шведској, одакле су ови учесници студије, постоји обичај окупљања на паузи за кафу и колаче познат као "фика", што може имати утицаја на резултате.
Важно је имати на уму да ови налази наговештавају потенцијалне везе између обољења и шећера, а не доказују узрок и последицу. У обзир треба да се узму и други здравствени проблеми узроковани шећером, као што је оштећење зуба, као и друга здравствена стања од којих појединац може да пати, а које се могу погоршати конзумацијом шећера пише Сајенс Алерт.
