Данас је Свети Никола - заштитник деце, путника и морепловаца
Српска православна црква и њени верници славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара, сплавара и деце. Скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, те се сматра најчешћом славом у нашој земљи. Пошто увек пада у време божићног поста, на трпези треба да буде риба и посна храна. У народу је обичај да се на овај празник сади пшеница како би израсла до Божића, али се и дарују деца.
Зашто деца чисте ципеле и стављају их на прозор
У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. Па зато многа деца чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, јер очекујући поклон од свеца. У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Обичаји још говоре да се данас никако не пере веш, чисти кућа и ради било какви кућни послови. Светом Николи је посвећено више од 1.100 цркава у Србији, пише РТС.
Ко је био Свети Никола
Свети Никола је рођен у трећем веку у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне и још као дете је показивао необичне духовне дарове. Када је одрастао и завршио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, поставио за свештеника града Мира. Као архиепископ поучавао народ вери, и то не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Обилазио је болесне, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.
Преминуо је 6. децембра, односно 19. децембра 343. године. Такође се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти пренете из Мира у Ликији у Бари.
Бројне су приче о овом великом светитељу
Мало је познато да је Никола помагао људима у невољи и да је желио да остане анониман, те је новац стављао у одевне предмете људи, тако када би пронашли новац били су изненађени. Једна легенда управо говори о томе. Наиме у граду Миру, живео је један сироти човек који је имао три прелепе ћерке, али није могао да их уда, пошто за мираз није имао новца. О њему је некако сазнао Никола, па је једну ноћ посетио човека и поред ћеркиног узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а отац је удао своју прву ћерку, а Никола је ово поновио и за преостале две. Када је отац сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали. Он је благосиљао домаћина, а из ове легенде је касније произашла легенда о Деда Мразу, који уочи Божића оставља у чарапи на огњишту поклоне деци, пише Епархија Шумадијска.
