Појам сезонске репродукције везан је највише за припаднике животињске врсте: поједине животиње прате сезонске шаблоне и то тако да њихови младунци, пошто се роде (или излегу), имају веће шансе за преживљавање, захваљујући вишим спољашњим температурама, али и већој количини доступне хране. А да ли и људи, свесно или несвесно, прате исте ове шаблоне? Могуће, али на мало другачији начин.
Сезонска репродукција код људи
"Људски репродуктивни систем не се придржава стриктних шаблона као животињски, али без обзира на то постоји одређена варијација у нивоу плодности током различитих годишњих доба", наводи гинеколог Рахи Пател у интервјуу за портал Maternity.
"Примера ради, квалитет семене течности постаје бољи током хладнијих месеци због ниже температуре ваздуха, што потенцијално повећава шансу за зачеће. Осим тога, зими је и ниво тестостерона код мушкараца за нијансу виши", појашњава стручњак.
Окружење и климатски фактори
Биологија и еволуција свакако играју значајну улогу у репродукцији човека, али и окружење и понашање појединаца имају снажан утицај на креирање динамике зачећа. Касна јесен и читава зима су време када климатски услови нису баш најбољи, што доводи до повећаног боравка у затвореном простору. Ово, свакако, доприноси учесталости блиских (сексуалних) контаката, а последично и повећању броја зачећа.
Празнично расположење
Осим тога, повећању интимних односа доприноси и празнично расположење - парови проводе више времена заједно, путују заједно на одморе, а с времена на време "падне" и која чашица алкохола, па пажња ослаби. Као што можемо да приметимо, не постоји само један окидач за сезонску репродукцију. "И док сви ови фактори дају научну подлогу сезонској репродукцији, важно је да препознамо да је код људи овај процес условљен и низом индивидуалних и психолошких фактора", закључује доктор Пател.