Тајна "Златног пауна": Највећи драгуљ Ермитажа направљен специјално за Катарину Велику (ВИДЕО)

"Златни паун" Ермитажа није ни слика, ни скулптура, ни некакво ремек-дело из колекције Фабержеа, већ - сат. Али, не било какав сат! То је право уметничко дело сачињено од стотине елемената од злата украшених драгим камењем, чија историја сеже далеко у прошлост, у време Царске Русије и династије Романов.

Откуд "Златни паун" код Катарине Велике: Од љубавника или за њега

"Златни паун" се у Ермитажу појавио захваљујући једном од љубавника Катарине Велике, кнезу Григорију Потемкину. Желећи да изненади своју изабраницу, кнез је од познатог лондонског часовничара Џејмса Кокса наручио ову композицију, знајући да овакав поклон никада ни од кога неће добити. То је једна верзија његовог настанка.

Постоји и друга верзија, која каже да је јединствен, ексклузиван сат Катарина Велика сама поручила, али свом другом љубавнику, како би га изненадила. Било како било, "Златни паун" јесте израђен специјално за њу или по њеној поруџбини, а Кокс је за свој рад узео позамашну своту новца - 11 хиљада рубаља, и то у чистом злату.

Због пеха у путу је замало уништено ремек-дело

Пошто је сат са механизмом коначно израђен, Кокс га је послао у Санкт Петербург, али у путу се десио пех и читава конструкција, која је била изузетно фрагилна, се дословно распала. И то у стотине делића! Када је "Златни паун" коначно стигао у Ермитаж, сви делови предати су генијалном руском часовничару и јувелиру Ивану Кулибину, који је требало да спаси ситуацију.

На рестаурацију је утрошено скоро 2 године - Кулибин је морао прво да разуме како је Кокс замислио рад механизма, а потом и склопи читаву композицију изнова, од нуле, део по део. Притом, поједини делови су се приликом транспорта и премештања сата чак и изгубили, а значи - Кулибин је морао да нађе алтернативу, јер наручилац није било ко, већ сама Катарина Велика. Или њен љубавник, свеједно.

Моћ "Златног пауна" је у детаљима: Сваки је ручно рађен, сваки изгледа као прави

Композицију "Златни паун" чиниле су 3 главне птице -  сова, паун и петао, као и на стотине других фигура: дрвеће, цвеће, печурке, веверице са лешницима у шапицама, пужеви који пузе по ливади, цврчци... Сваки од елемената је ручно рађен од злата или других племенитих метала који су затим били позлаћени, а детаљи су били толико добро израђени да се на животињама могло видети свако перо, свака длака, свака жилица на листу.

Главни механизам, који покреће сам сат, био је вешто сакривен у највећој од свих печурака, на чијој је "капи" седео вилин коњиц. Управо је он и показивао колико је тачно сати - та "капа" печурке била је попут импровизованог бројчаника, а вилин коњиц израђен тако савршено, реалистично, да се једва могло разазнати да није прави, да није жив. 

Перформанс се понављао на сваких сат времена

Када је сат коначно рестауриран, 1794. године, сви су остали забезекнути његовом естетиком, али и начином функционисања. Укупно у "Златном пауну" постоје 4 механизма. Три механизма покрећу фигуре птица, док је четврти одговоран за рад сата и повезан је са ова 3 како би све било било синхронизовано. На сваких сат времена дешавала се магија.

Прво би "оживела" сова, која симболизује ноћ - она би се заједно са кавезом померала, трептала и тапкала ногом, док би упоредо звонили звончићи. Потом би на сцену ступао паун, симбол сунца, који би полако отварао свој реп и извијао врат. На крају би се будио и петао - стресао би главом, закукурикао и тиме најавио долазак новог сата. Укупно је овај перформанс трајао 4 минута.

Посетиоци Ермитажа имају прилику да уживају у спектаклу у ком је уживала и императорка

"Златни паун" је годинама био смештен у Таврическом дворцу, где су га могли видети тек чланови династије Романов или њихови блиски пријатељи. У Ермитаж је он пренет по наређењу Павла  I, 1797. године. За свој дуги век, овај сат преживео је и Велики Отаџбински рат и многе друге историјске догађаје, који су захтевали његову рестаурацију. Срећом, о њему су се бринули најбољи часовничари и јувелири из читаве Русије.

Пре равно 30 година, 1994. године, донето је решење да се у Ермитажу направи и посебна лабораторија, како би се "Златном пауну" обезбедили сви неопходни услови за функционисање. Данас се он чува у специјалној застакљеној "капсули", како му не би фалила "ни једна длака са главе" (или перо са репа). Посетиоци музеја сваке среде у 19 часова могу присуствовати спектаклу из прошлости - истом оном коме је присуствовала и сама Катарина Велика.