Приходи руских писаца од продатих књига или збирки дела били су крајње нестабилни - дешавало се да одједном добију велику своту новца, а потом месецима не могу да зараде ништа, јер немају коме да их продају. Зато је судити о богатству и начину живота најпознатијих књижевника 19. века јако незахвално. Ипак, постоје некакави подаци који говоре о томе којом су количином новца они просечно располагали, као и шта су могли себи да приуште.
Гогољ - "Ревизор" му донео славу и новац, али и велики пех приликом исплате хонорара
Николај Васиљевич Гогољ није имао аристократско порекло, па су због тога његов труд и таленат били веома оскудно плаћани од стране издавачких кућа. Након издавања "Ревизора", једног од најпознатијих дела писца, Гогољ је зарадио нешто мање од милион рубаља (око милион динара), ако тадашњу цифру преточимо у данашњу вредност. Притом, Гогољ је требало да добије троструко више, око 3 милиона, али је две трећине тог износа на кварно од издавача узео његов двојник. За остала дела Гогољ је добијао много мање новца, али је ипак успевао и да солидно живи и да нешто остави са стране. На самрти, он је студентима Московског универзитета завештао око 2 милиона рубаља које је имао као уштеђевину, а на онај свет је отишао готово без пребијене паре.
Пушкин - од хонорара је могао да изнајмљује 12-собни стан, али је имао и дугове
Први значајнији хорорар Пушкин је добио за своју пеому "Руслан и Људмила" - око 1.500 тадашњих рубаља. Свако следеће дело било је плаћано све више и више, па му је, примера ради, дело "Евгеније Оњегин" донео 5.400 рубаља, а наредна збирка стихова - чак 8.000 рубаља. Са таквим хонорарима књижевник је живео јако лепо: могао је себи приуштити изнајмљивање прво 9-собног, па 12-собног стана у центру Санкт Петербурга, запрегу коња и богату трпезу. Међутим, и поред тога Пушкин је имао много дугова, који су му кварили репутацију и миран сан. Током своје каријере, Пушкин је, у данашњем новцу, зарадио око 23 милиона рубаља, а његова просечна плата износила је око 150.000 рубаља месечно.
Љермонтов - мали хонорари, али велико наследство
Михаил Јурјевич Љермонтов се није могао похвалити баснословним хонорарима. Колико је новца зарадио за свако дело се не зна, али је познато да је за друго издање дела "Јунак нашег доба" Љермонтову исплаћено 1.500 рубаља. Доста скроман хонорар у поређењу са његовим савременицима. Шта је могло да се купи за 1.500 рубаља у то време? Рецимо, 5 дизајнерских хаљина, три одела, 180 килограма меда, 100 гусака или 500 јаја уместо тих гусака. Срећом, Љермонтов је имао изузетно имућну бабу, захваљујући којој је водио врло лагодан живот - њено наследство било је довољно велико да писац никада ни не мора да ради, а понајмање да брине да ли ће имати за кору хлеба или кров над главом.
Тургењев - изузетно добро плаћен, зарађивао 2 до 3 пута више од колега
Тургењев је живео не само у Русији, већ периодично у иностранству - Француској, Аустрији, Немачкој и Италији. У својој домовини, Тергењев је зарађивао јако добро: за 1 писани лист он је добијао од 400 до 600 рубаља, док су, поређења ради, његови савременици добијали између 100 и 250. Свако комплетно дело Тургењеву је доносило између 4.000 и 5.000 рубаља, са којима је могао да купи чак 30 кочија, цео сет квалитетног порцелана и пун гардеробер ствари. За један роман он је зарађивао онолико колико је кочијаш зарађивао за 10 година рада без иједног слободног дана. Осим тога, Тургењев је имао и велико имање, које би му, када би желео да га прода, донело баснословну своту новца.
Достојевски - зарађивао солидно, сва зарада одлазила на коцку
У поређењу са Тургењевим, "тарифа" Достојевског била је мизерна - за један лист он је од издавача добијао тек 50 рубаља (Тургењев између 400 и 600 рубаља)! Поједини познаваоци књижевности сматрају да је управо због тога Достојевски писао обимна дела за јако кратко време - да би зарадио довољно да може да преживи. "Идиот" му је, рецимо, донео 7.000 рубаља и за тај новац је успео себи да купи плац и једну кочију. Када би се приход Достојевског преточио у данашњи новац, на годишњем нивоу он је зарађивао око 8 милиона рубаља, истина, радећи више од колега. Међутим, највећи проблем Достојевског, као и Пушкина, била је коцка - сав новац који је зарађивао завршавао је на рулету.