Почели су "Некрштени дани” - какви су обичаји и народна веровања

Период од данас па до Богојављења је кратак део године у коме Исус Христ још увек није био крштен, те се ови дани називају "некрштени дани", према старим предањима. Ово старо веровање нема црквено упориште, али обичаји у народу за ове дане су били бројни. Веровало се да се не ваља излазити из домова и кућа одмах после првог мрака, па све до свитања. Према предањима, ако би неко изашао из куће преко ноћи, не би добро прошао, а уколико би баш морао, требало би да са собом понесе бели лук, крст или неки оштар метални предмет.

У овим данима, верује се, да некрштене жене не би требало да преду, ткају или перу. Такође, ништа бело се не сме остављати напољу, посебно не дечја одећа, како зле силе не би преко ње урекле или нашкодиле деци. Ноћу се наводно не пије вода, како се демони не би увлачили у кућне посуде и ту вребали неопрезне.

Још се избегавају се оштри предмети, а смеће се не износи из куће како се не би са њим изнела и срећа. Некада се током ових дана остваљала и током ноћи трпеза на столу, јер се на тај начин бринуло о духовима заштитницима.

Постојао је и против лек овим "злим силама", а то су биле поворке маскираних људи, коледара, који су се кретали по улицама и музиком и буком терали зле духове, демоне и лошу срећу. А пошто су терали демоне, они су добијали и награду у виду мрсне хране. Овој народни обичај се и задржао у источној Србији, док је у многим деловима у потпуности исчезао. 

Ови дани су увек мрсни, и не пости се ни средом ни петком, када је уобичајено. Једини дан за пост је Крстовдан, а у народу је постојало веровање да се крштење и венчање могу обављати тек од Јовандана. И док су дани од Божића до Богојављања названи некрштени, дани од Светог Јована па до Ускрса су крштени.