"Астеци су је звали сјајни цвет, а Маје цвет-жар", каже Марк Ходл са одсека ентоломогије Универзитета Калифорнија, а преноси "Национална географија". Људи из Централне Америке су поштовали и гајили ову биљку црвених цветова, јер им је помагала да остану здрави.
"Када се преломи лист цвета, из њега цури млечно бели сок, за који су у овим културама веровали да има лековите моћи. Астеци су овим биљним соком помагали мајкама да повећају производњу млека за своје бебе, али су га користили и за депилацију", каже Ходл. Он наводи да чак и данас, наследници Маја у Мексику кувају лишће ове биљке како би направили лек против акушерског или гинеколошког крварења. Постоји веровање да је кувани корен Божићне звезде најбољи лек против уједа змије.
Како се знање о овом цвету проширило на цео свет? Када су француски мисионари стигли у Мексико у 16. веку, припремали су прославу Божића. Тражили су нешто за декорацију што ће их подсећати на дом, па су изабрали биљку са великим црвеним цветовима, која цвета у децембру.
Када је амерички дипломата Џоел Поинсет стигао у 19. века у Мексико, ови црвени цветови већ су увелико били део Божићне декорације у свим црквама. Поинсет је био ботаничар аматер и заслужан је за доношење "божићне звезде" у Америку, а биљка је по њему добила име (poinsettia).
Током првих година садње, било је тешко да ова биљка преживи у саксији, па се обично продавала као резано цвеће. Тек је Пол Ек, земљорадник, 1924. године у свом пластенику успео да је одржи у животу као саксијско цвеће. Чувши за стару причу о мисионарима почео је продају цвећа, рекламирајући га као "Божићно цвеће". Маркетинг овог земљорадника чуо се и у Холивуду, па се Божићна звезда користила као декорација у ТВ емисијама, а свакога Божића овај цвет био је декорације једне од најпознатијих емисија "Тунајт шоу" (Tonight Show). Деценијама је породица Ек производила "божићну звезду" на својим пољима, а данас се гаје и ван САД-а. Породица је успела да произведе и нове врсте овог прелепог цвета.