Данас је Мали Божић и Свети Василије Велики - прави се василица, узима се кашика меда
Српска православна црква данас слави два велика празника - Обрезање Господње и дан Светог Василија Великог. Дан Обрезања Господњег, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. Овај дан се према обичајном календару назива и Мали Божић.
У многим местима у Србији, понављају се обичаји као и за Божић, а негде долази и положајник. У неким кућама се чувао угарак од бадњака, у знак среће и благостања.
На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што је повезано са животом и делом Светог Василија, који је био велики поборник православља и стуб свете цркве.
У црквеној служби назива се "пчелом цркве Христове", која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда, пише РТС.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Данас се посматра небо и време, па ако 14. јануар падне снег или буде облачно, очекује нас родна година, док суво суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.
У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима.
Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.
Василица заузима централни део трпезе
Данас се прави василица, слатки колач са медом, орасима или сувим воћем и симболише срећу и благостање. Такође, није искључено да се припрема и као погача, а у тесто се понекад ставља новчић, што је слично обичају са чесницом за Божић. Онај ко пронађе парицу сматра се да ће имати среће и новца током године. Још је зову и масленица, груваница, а у неким домаћинствима за овај дан се месе и крофне у које се опет ставља новчић и особа која пронађе имаће среће у наредном периоду.
Колач је централни део обредне трпезе за српску Нову годину. Сматра се да његова припрема доноси благослов кући, а дељење са укућанима и гостима јача заједништво и везу унутар породице. Прави се слично као и чесница, само што се у њу ставља мед и маст. Неко додаје и суво воће, као што су суво грожђе, ораси. Прави се ујутру и служи за ручак и обично се сече, дакле не кида се као чесница.
Један од предлога за рецепт је са медом.
Састојци:
- 550 грама брашна
- 1 кашика масти
- 200 милилитара млека
- 20 грама квасца
- пола кашике соли
- 2 кашике шећера
- мед, млевени ораси по жељи
- 1 јаје
- плус жумаце и две кашике млека (за премазивање)
- око 100 милилитара воде
Припрема:
У брашно ставити суве састојке, па додати млеко, квасац, јаја и воду. Замесити тесто, средње чврстине. Оставити тесто 20 минута, па поделити тесто на мање лоптице, покрити их и сачекати пола сата.
Ређати у плех, премазати са умућеним жуманцетом и млеком, па оставити да надођу. Пећи у предходно загрејаној рерни двадесетак минута (све зависи од рерне) на 200 степени. Премазати медом и посути млевеним орасима по жељи.
