Изгледа да посвећеност биљној исхрани може бити много већи изазов него што се чини, јер су неки који су одлучили да не једу месо или било које животињске производе признали да се често боре са великом жељом за конзумирањем меса.
Отприлике сваки трећи вегетаријанац или веган признаје да кришом једе месо, док један од пет вегетаријанаца или вегана признаје да жуди за месом барем једном месечно, открива ново истраживање које је спроведено у јануару, јер се многи одлуче да се на почетку године опробају у веганству и сличним режимима исхране. Иако се често мисли да су ови режими само тренд међу младима, анкета показује да није тако, јер су испитаници имали између 18 и 84 године.
Али они који имају жељу да се потпуно одрекну меса, млека, сира и других животињских намирница би можда могли два пута да размисле, јер изгледа да ни врло посвећени вегетеријанци и вегани не могу да се изборе са жељом за месом.
Укупно 38 одсто анкетираних вегетаријанаца и вегана признало је да је барем једном "варало" и јело месо, а трећина је рекла да је јела месо у последњих шест месеци. Затим, сваки пети је изјавио да жуди за месом "сваких неколико месеци".
Пилетина је за више од половине - 64 одсто - била месо за којим су најчешће жудели вегетаријанци и вегани. Бифтек је на другом месту (40 одсто), док је говедина у било ком облику на трећем месту (36 одсто), показало је истраживање, преноси "Њујорк пост".
Што се тиче специфичних јела, похована пилетина је било јело које су вегетеријанци највише желели, а нешто мање од половине испитаника рекло је да би прекршили исхрану да би уживали том јелу. Друго и треће најпримамљивије јело су били бургери и месо са роштиља.
Било да се ради о жудњи изазваној носталгијом за омиљеним оброком из прошлости, или једноставно о привлачној ароми меса, анкета је потврдила да није лако одрећи се животињских производа. Мирис припремљеног меса био је најчешћи разлог зашто вегетаријанци и вегани жуде за месом, наводи се у истраживању, а више од половине испитаника је то навело као разлог зашто су били у искушењу да прекину овај режим исхране.
На другом месту је била "носталгија", јер је испитаницима недостајао укус меса, а притисак околине је такође играо улогу, јер је 33 одсто рекло да имају жељу за месом када би гледали да га други једу.
Али упркос томе што је пракса привременог "варања" очигледно уобичајена у веганству или вегетаријанству, многи људи који то чине не говоре другима - сваки трећи признаје да своје уживање у месу крије, да не открива породици или пријатељима да је јео месо.
Резултати могу бити доказ да приступ "све или ништа" када је у питању исхрана можда није најбоља идеја, јер је тешко остати доследан. Без обзира на коју врсту промене правимо у режиму исхране, важно је да оне буду постепене, прилагођене нашим потребама, да буду избалансиране, да би се тело и ум навикли и како не би дошло до нежељних жудњи и "варања". Пре било које екстремне промене у исхрани, важно је тражити савет стручњака.