У извештају се позива на "преформулацију" гојазности како би се направила разлика између пацијената са болешћу и оних који су још здрави, али су у ризику да оболе у будућности. Тренутно се у многим земљама гојазност дефинише када је БМИ већи од 30, што је мера која процењује телесну маст на основу висине и тежине.
Међутим, БМИ не даје информације о целокупном здрављу пацијента, не односи се на разлику између мишића и телесне масти, нити узима у обзир маст око струка и органа.
Због тога стручњаци сматрају да би људи са хроничним болестима које су изазване прекомерном тежином требало да буду дијагностиковани са "клиничком гојазношћу", док би они које немају здравствене проблеме требало да добију дијагнозу "пре-клиничке гојазности".
Више од милијарду људи широм света живи са гојазношћу, а велика је потражња за лековима за мршављење. У време када се масовно преписују лекови који смањују телесну тежину до 20 одсто, у извештају стоји да је ово "преформулација" гојазности "утолико релевантнија" јер "побољшава тачност дијагнозе".
"Гојазност је читав спектар", каже професор Франческо Рубино са Краљевског колеџа у Лондону, који је председавао групом." Неки то имају и успевају да живе нормалан живот, нормално функционишу, а други не могу добро да ходају или дишу, или су у инвалидским колицима и имају значајне здравствене проблеме."
Стручњаци сматрају да би "клиничка гојазност" требало да се посматра као болест која утиче на органе, попут срца и плућа, и захтева лечење лековима, док би особе са "пре-клиничком гојазношћу" уместо лекова и операција требало да добију савете о мршављењу, преноси Би-Би-Си. Нови приступ омогућио би гојазним одраслима и деци да добију одговарајућу медицинску негу, чиме би се смањио број особа које су погрешно дијагностиковане и којима су додељене непотребне терапије.
Стручњаци се залажу да нови модел треба да се односи на пажљиво посматрање опасних знакова гојазности који утичу на органе у телу - као што су болести срца, недостатак даха, дијабетес типа 2 или бол у зглобовима - и њихов штетан утицај на свакодневни живот, како би се преписали лекови и операције.
Утврђивање разлике између пре-клиничке и клиничке гојазности представљало би "важан корак напред" и "истакнуло би потребу да се рано идентификује и интервенише" уз пружање праве неге пацијентима чије је здравље већ озбиљно нарушено, према стручњацима.