Пре нешто више од деценије, истраживања су показала да су људи у просеку обраћали пажњу на екран који приказује одређени садржај око 2 и по минута. Неколико година касније, тај распон пажње се смањио на око 75 секунди, а сада је откривено да људи могу да обраћају пажњу на један екран само 47 секунди.
"Такође смо открили да је, након што му се концентрација поремети, човеку потребно чак 25 минута и 26 секунди да се поново усредсреди на оно што је претходно радио," каже за Си-Ен-Ен др Глорија Марк, професорка информатике која истражује начин на који друштвене мреже утичу на мозак.
Чињеницу да нам концентрација све више опада може да потврди и недавна британска анкета, у којој је откривено да одрасли човек може да се фокусира на један задатак у просеку само 17 минута и 10 секунди. Резултати генерације Зед су били далеко гори, јер је скоро половина учесника од 18 до 24 године признало да не могу да држе пажњу дуже од 60 секунди. На крају, само око 7 одсто старијих од 65 година је пријавило да им мисли редовно одлутају.
Верује се да савремен живот, препун кратких онлајн садржаја и обавештења која се констатно појављују на бројним уређајима, доприноси овом паду у концентрацији.
Више од трећине (36 одсто) испитаних рекло је да им се распон пажње погоршао последњих година, а анкета је такође показала да просечна способност испитаних да слушају свог партнера често траје само око 19 минута.
Умор, стрес и сметње од мобилних телефона били су међу главним разлозима због којих су одрасли признали да постепено губе концентрацију.
Стална обавештења, друштвене мреже и брз приступ информацијама могу утицати на нашу способност да се концентришемо на дужи период, према ауторима. Али није само технологија крива - стрес и умор такође играју значајну улогу, јер када смо преоптерећени или преморени, не можемо да се фокусирамо. Због тога и мање захтевни задаци могу постати изазов.
Анкета је такође показала да нас организовање финансија може заокупити само у просеку 19 минута и 49 секунди, а задаци на послу тек нешто дуже од 20 минута и 40 секунди. Од свих испитаних учесника, 39 одсто је признало да осећају потребу да користе своје телефоне истог тренутка када изгубе интересовање за нешто. Поред тога, 45 одсто често прелази са једног задатка на други, а 42 одсто се препушта сањарењу када не могу да се сконцентришу.
Само петина учесника (22 одсто) изјавила је да је побољшала своје способности концентрације и памћења, преноси "Дејли мејл".
"ТикТок мозак"
Садржаја на друштвеним мрежама је све више, али све краће траје. Ово је проузроковало неколицину проблема у раду мозга савременог човека, толико да су овај феномен научници назвали "ТикТок мозак". Главни узроци овог стања су кратки видео снимци по којима је ова платформа позната, који трају до отприлике 20 секунди или мање, због којих нам је касније тешко да се усредсредимо на било који садржај који траје дуже.
"ТикТок мозак" тако може утицати на важније аспекте у животу, као што је завршавање послова, комуникација са другима, али и лични развој, који често није на задовољавајућем нивоу ако свакодневно проводимо сате гледајући кратке видео снимке (који нам свакако брзо ишчезну из памћења).