Ископавање и откриће које се дешава "једном у 100 година", према стручњацма, је потенцијално највеће приватно купатило пронађено на простору древне Помпеје, у коме се налазе врела, топла и хладна соба, уметничка дела и базен. Недавно је откопан читав кварт Помпеје у коме су биле перионица и пекара, као и велика приватна вила у којој је купатило било смештено.
Сматра се да су сви објекти били власништво једног богатог човека, Аулуса Рустијуса Веруса, који је био утицајни политичар у Помпеји. "Постоји само неколико кућа које су имале приватна купатила, тако да је то било нешто што су само најбогатији могли приуштити", каже Цухтригел. Ово купатило је посебно огромно, можда чак и највеће у целом граду.
Они који су имали привилегију да се купају, у приватности би се прво пресваличили у свлачионици, која има живописне црвене зидове и подни мозаик са белим геометријским мотивима, израђени од мермера увезеног из свих делова Римског царства. Након свлачења би се упутили у врелу собу, купали се у кади и уживали би у температури сличној оној у сауни. Топлота је добијена помоћу спуштеног пода испод ког је струјао врућ ваздух, као и отворима на зидовима кроз које је циркулисала топлота. После каде, прелазило се у луксузну просторију сјајних зидова, где би се купали топлом водом и на тело би им се утрљавало уље, а затим састругало закривљеном алатком познатом као стригил.
На крају би ушли у највећу и најспектакуларнију просторију - фригидаријум, то јест хладну собу, где би се расхладили у базену који може да прими 20 до 30 људи, окруженом црвеним стубовима и фрескама спортиста.
"Током врелих лета, можда су држали ноге у води док су ћаскали са пријатељима и уживали у чаши вина", каже др Цухтригел. Купатило је најновије откриће у овој изванредној вили, а огромна сала за гозбе са црним зидовима и фантастичним уметничким делима које приказују класичне сцене пронађена је прошле године. Раније је откопана и мања, интимнија одаја, бледо плавих зидова, у коју су становници куће одлазили и молили се боговима.
Приватно купатило је сигурно величанствено откриће, али оно такође разоткрива мрачнију страну живота у Римском царству и неповољне услове са којима су припадници нижих сталежа морали да се суочавају.
Одмах иза вреле собе је котларница, вода је са улице довођена кроз цеви, део је одлазио у хладни базен, а остатак се загревао у оловном котлу за врелу собу. Вентили који су регулисали проток изгледају тако вешто одрађени, да се чини да чак и сада могу да се одврну и заврну.
Иако је ово импресивно, ложиште се налазило испод пода, што значи да су температуре у тој просторији вероватно били неподношљиве за робове, због врелине којом су морали да одржавају цео грејни систем.
"Најмоћнија ствар ових ископавања је тај снажан контраст живота робова и живота веома, веома богатих. Овде то и видимо, ту разлику између луксуза купатила и просторије где је било ложиште у којој су робови цео дан морали да ложе ватру. Зид је граница између та два супротна света", каже др Софи Хеј.
Стручњаци тврде да, када се пронађе објекат ове врсте, нестаје временска разлика између древног и савременог доба, те се може видети мали делић живота људи који су тако давно погинули у ерупцији вулкана.