Детаљно или само делови текста: Постоји ли "прави" начин за читање

Дигитално доба има велики утицај на то како читамо - истраживања показују да читамо мање књига годишње него пре 30 година. И иако је покрет #BookTok на мрежама повећао продају књига у последњих неколико година, ипак статистике кажу да просечан Американац проведе око 26 минута читајући дневно, али три сата на интернету или гледајући ТВ.

Сама количина информација које је на дохват руке променила је начин како их примамо, истичу научници. У просеку проводимо око 55 секунди, читајући чланак и студије сугеришу да више времена проводимо прелиставајући и скролујући, уместо да пажљиво читамо.

Неки стручњаци жале због губитка наше способности да успоримо и на миру читамо, док други кажу да то можемо вратити уз мало вежбе. Дакле, постоји ли "прави" начин читања?

"Када прескачете речи и делове да бисте схватили главну идеју текста, уобичајена је стратегија читања. То је сасвим у реду, све док прелиставање или скенирање садржаја не смета разумевању", каже Даниел Вилингам, психолог, а пише Нешнал џиографик.

Када размишљамо о томе како најбоље прочитати текст, стручњаци који у фокус свог рада стављају читање, кажу да прво треба да размислите шта желите да добијете од тога.

"Ако је ваш циљ да читате из задовољства или завршите у кратком временском периоду, прелиставање је одличан начин да добијете општу представу о томе шта текст говори. Упознавање особе са врстом текста који чита може утицати на стратегију коју користи за читање. Неко ко чита много мистериозних романа, на пример, може да се навикне на структуру и осећања која изазива текст и тако може да прескочи или пређе делове и да и даље схвати шта се дешава. Слично томе, ако читате много књига о одређеној теми, попут историје уметности, можда ћете се боље упознати са терминологијом. То би могло побољшати колико ефикасно можете да их читате и колико можете запамтите", каже Џоана Кристодулу, професорка на одсеку за комуникационе науке.

Помно читање

Детаљно читање подразумева дубоко ангажовање с текстом, повезивање нових информација са претходним знањем, постављање питања и развијање дубљег разумевања. Ово захтева већу пажњу и обично је временски захтевније од брзог читања. Неке студије показују да детаљно читање активира више области мозга. Иако стручњаци разликују детаљно читање од скенирања, неки тврде да обе методе могу функционисати заједно ради бољег разумевања текста. Детаљно читање није увек линеарно и може да укључује поновно читање. Да би се одржала пажња током детаљног читања, важно је минимизирати ометања, као што су обавештења на телефону.

Да ли је наша вештина читања опала

Последњих година, нека истраживања су сугерисала да читање на екранима води ка бржим читању, пошто већина дигиталних медија, од коментара на друштвеним мрежама до онлајн чланака, обично буду релативно кратки делови текста. Неки стручњаци тврде да је то пореметило способност да се дубље бавимо дугим текстовима и као резултат тога, пажљиво читање је у опадању.

"Постоји много дискусија да су друштвене мреже на неки начин уништиле нашу способност да обраћамо пажњу. To нико од нас не зна, јер је ово веома тежак проблем који треба истражити", каже Вилингам.

Психолог сматра да наше читалачке навике нису резултат деградације пажње, јер би то имало дубоке последице на друге когнитивне способности, као што је меморија. Међутим, због могућности на интернету за неограничену забаву, наша способност да се фокусирамо на текст може бити смањена. Такође постоји осећај да треба да брзо конзумирамо информације због њиховог великог броја.