Магазин
Шта ваш посао говори о вашем менталном здрављу? Изненадићете се када видите закључак научника
Између нашег менталног здравља и посла којим се бавимо постоји много чвршћа веза него што се раније мислило. Штавише, ментално стање, односно постојање неког поремећаја, може чак и утицати на одабир професије, показало је најновије истраживање.
Ментални склоп свакога од нас је изузетно комплексна појава, на коју утиче како генетика, тако и окружење у коме одрастамо. Иако се до сада мислило да на одабир професије утичу само фактори окружења, таленти и усмеравање од стране родитеља и наставника у школи, сада се показало да то није баш тако и да струку бирамо и у складу са нашим менталним статусом.
"Били смо инспирисани да истражимо одређене генетичке варијације и откријемо да ли потенцијално заоштравање неког поремећаја може имати и некакве позитивне последице, односно исходе. Наше истраживање сугерише да психолошке особине могу имати утицаја на избор каријере", навео је Георгиос Волудакис, аутор студије са Икан медицинске школе.
Ко је најсклонији шизофренији, а ко анорексији
Анализирајући податке више од 400 хиљада Американаца и Британаца, научници су дошли до закључка да су професија и генетске предиспозиције међусобно повезани са развојем неког менталног обољења или поремећаја. Укрштајући генетику испитаника и 20 различитих професија, наметнули су се крајње интересантни закључци, од којих су неки (донекле) очекивани, а други потпуно невероватни.
Истраживање је показало да уметници и дизајнери ментално најрањивији. У већини случајева имају предиспозиције да пате од анорексије, биполарног поремећаја, неког од поремећаја аутистичног спектра, шизофреније и депресије, преноси Њујорк Пост запажања стручњака. Математичари и ИТ стручњаци су, рецимо, најсклонији развоју аутизма, док су шизофренији и депресији склони још и социјални радници.
Поремећаји пажње присутни у највише професија
АДХД, односно хиперкинетички поремећај, "доминира" у највећем броју професија, показало је истраживање. Њему су најсклоније особе запослене у угоститељству (кувари и помоћни кувари), грађевинци, инсталатери и инжењери и запослени на одржавању, као и они који раде у транспорту, док су мало мање подложни развоју овог поремећаја службеници обезбеђења и инжењери производње.
Иако су овакви закључци објављени у магазину Nature Human Behaviour заиста значајни, имајући у виду да је истраживање рађено на великом узорку испитаника, стручњаци наглашавају да генетски фактор не мора имати пресудан утицај на избор каријере. Узраст, пол, степен образовања играју неупоредиво већу улогу у овом животном избору.
