Сваком родитељу је добро познат напор који мора да уложи да би током сваког оброка покушао да дете нахрани воћем или поврћем, које ни по коју цену не жели да поједе (па чак ни да проба). Чак ни претње казнама или обећавање да ће добити десерт нису довољно ефикасне методе - убрзо долази до негодовања, вриске и плакања, што само ствара додатну фрустрацију, те родитељ престане да покушава да нахрани дете овим здравим намирницама.
Ипак то се не мора увек завршити на исти начин, јер су стручњаци за васпитање открили стратегију коју може применити сваки родитељ, за коју је доказано да подстиче децу да једу воће и поврће. Тим психолога из Немачке је током једног експеримента утврдио да смишљање, па затим и причање бајки о магичном воћу и поврћу у трајању од само 20 минута може променити став детета према овој храни.
За нову студију су истраживачи са Универзитета Хумболдт у Берлину и Универзитета у Најробију проучавали технике родитељства које деци дају прилику да самостално доносе здраве изборе.
Учествовала су деца из 80 вртића и поделили их у две групе. Једна је слушала причу у којој је главни јунак спашен од болести помоћу поврћа које је имало магијска својства. Друга група је слушала сличну причу, али без помена хране.
У међувремену, сваког дана током две недеље деци би било понуђено да изаберу једну ужину од понућеног: Воће, поврће, тортице или колачи. Сва храна је била представљена заједно на тацни.
Истраживачи су открили да је чак 80 одсто деце која су чула причу о магичном поврћу изабрало више воћа или поврћа чак и три недеље након што су први пут чули причу, док деца која су чула причу без хране нису променила своје навике у исхрани.
"Са једним примером причања занимљиве приче који је трајао само око 20 минута, добили смо изненађујуће убедљиву промену од склоности према нездравим грицкалицама, до развијених преференција за здраво воће или поврће", рекао је главни аутор студије, преноси "Њујорк пост".
Ови резултати указују на моћне ефекте нарација налик бајкама на промену афинитета прма храни у раном детињству, што је посебно важно у време када нездрава исхрана постаје опште прихваћена, а гојазност међу најмлађима постаје све већи глобални проблем.
Дакле, пре него што родитељи испробају све методе кажњавања и награђивања, можда би било добро да у исхрану (као и у сваки други аспект дететовог живота) укључе машту.