Магазин
Срби су учествовали у изградњи Панамског канала, показала су драгоцена историјска писма
Панамски канал везује Атлантски и Тихи океан, стар је више од једног века а у изградњи је око 25 хиљада људи изгубило животе - али оно што је мање познато је да су Срби имали важну улогу у његовој изградњи. Доказ о учешћу српских радника су писма из 1881. године, пронађена у фонду Адлигатовог Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности, као и у фонду периодике Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић".
Срби не само да су радили на изградњи Панамског канала, већ су имали велику улогу у постављању његовог темеља, што се сазнаје из драгоцених осам писмама која је слао непознати српски радник из Панаме. Најранији датум писама се поклапа са онима када је почела изградња канала, а писма су пронађена у листу "Отаџбина" у Легату породице Леко, које су Вера и Даница Леко завештале Адлигату пре једне деценије.
"Пронашли смо праву ризницу материјала о изградњи Панамског канала у српским изворима. Да наведем само извештаје о тешком положају радника, о томе да је било Срба који су у Панами оставили своје животе и упозорења суграђанима да не наседају на позиве агената да одлазе на рад "у тај људски пакао"," каже Виктор Лазић за РТС, који је под патронатом професора Александра Јеркова заједно са колегом Адамом Софронијевићем спровео истраживање о везама Србије и Срба са Панамским каналом у периоду од сто година (од 1881. до 1981. године).
Име аутора је непознато, али је утврђено да су његови иницијали В.М. - а на основу језика коришћеног у писмима закључено је да је пореклом из Војводине, највероватније Баната, изјавио је Адам Софронијевић.
У писмима детаљно описује живот у радним камповима, изглед градова кроз које пролази и у којима живи, нападе змија и инсеката, дружење са домородцима, путовањуе пругом... Све ове информације о свакодневници једног радника су пружиле увид у значајну историјску улогу коју су имали Срби у изградњи Панамског канала. Аутор је био је један од ретких писмених радника свог доба, радио је заједно са хиљадама најамника са разних крајева планете, често врло сиромашних, преноси РТС.
Шта писма говоре
Српски радник је преко Париза, на француској лађи "Лафајет", стигао до Панаме, где су канал у почетку градили Французи. Детаљно описује узбуркано море и пловидбу, брод кој ије превозио раднике:
"Таласи високи као други спрат париских кула, на врху таласа бела пена, а иначе вода као мастило црна. Сви су скоро путници болесни: прави се концерат на фердеку направио; онима, који још нису болесни много не фали, и ја сам у том броду."
"Лађа се тако љуља да се за нешто морамо уватити да не би пали. Ево звони за доручак. Једни у другог гледамо, а нико не сме да се усуди да уђе у трапезарију. Ја се на послетку решим, седнем за сто, и узмем једно ровито јаје, но пет минута доцније повратим га."
У писмима је поделио и прве утиске када је стигао на копно, пут од Колона до Панаме, како су изгледали градови, радни кампови, услови живота и рада, изазови са којима су се суочавали...
"Од Колона до Панаме има 75 километара, и толишно се растојање путује читавих три и по часа. До душе воз врло често стаје, час да узме дрва час воде, а час каквог црнца који хоће да уђе у кола, или каквог путника да испусти. Кола су као она што служе у Француској за пренос стоке, и ја сам још био срећан те сам могао употребити једну врећу кукуруза, и тако сам могао да седнем и да се мало одморим."
Такође, описује и корупцију - он у првој години изградње сумња у успех овог подухвата, што ће се испоставити као тачно, преноси РТС. После осам година овај амбициозни пројекат се претвара у један од највећих финансијских неуспеха и скандала у историји Француске. Рад се наставио 1904. године, када је САД преузела пројекат, па је канал је био отворен 15. августа 1914. године. Изградња овог канала се сматра једним од најтежих инжењерских пројеката икада предузетих.
"Свака нова информација о историји Панамског канала је значајна, како нама у Панами, тако и у светским оквирима, јер канал користи више од 170 земаља. Веома смо изненађени, чак узбуђени чињеницом да су у далекој земљи као што је Србија пронађени историјски докази о изградњи канала. Проширићемо познавање сопствене историје захваљујући вама", изјавила је Дијана Ривас, менаџерка у култури задужена за односе са јавношћу Народне библиотеке Панаме, преноси РТС.
