Концепт "Метаверзум", постао је популаран у октобру прошле године, када је Марк Закерберг објавио да "Мета" постаје нови назив Фејсбука. Од тада, у свету технологије се тема Метаверзума шири, али још увек не постоји њена јасна дефиниција.
Највеће сличности са Метаверзумом можемо видети у игрицама у којима је могуће имати свог аватара и успостављати виртуелне конекције са другим играчима. Овакав систем дигиталног умрежавања постоји деценијама, па се поставља питање зашто је онда идеја Метаверзума постала толико популарна? Треба се осврнути на пандемију и период у коме је већина наших интеракција била у виртуелном облику. Док смо били закључани, почеле су нагло да се развијају идеје о томе шта значи дигитални живот.
Први виртуелни концерт музичара Лил Наз Екса, одржан је 2020. године на плаформи "Роблокс" привукао је велику пажњу и указао на могућности унапређења дигиталног света. Од тада, многи популарни извођачи су испунили виртуелне арене. Многе технолошке компаније и предузетници виде будућност у Метаверзуму. Поред друштвених и забавних платформи, могуће је обављати и дигиталне трансакције, трговати криптовалутама.
Ове ставке највише разликују концепт Метаверса од типичног виртуелног света. Појавом нових виртуелних реланости стварају се нове прилике за профит, које многе велике компаније увелико користе. Виртуелни концерти, шопинг центри, галерије, па и некретнине постају тржиште за себе.
Навикнути смо на брз и непредвидив развој технологије, али многи се противе овом концепту, сматрајући да је хладна имитација стварног света. Неки виде будућност у повезивању с људима са различиих страна света у виртуелном простору, док други сматрају да се тиме губе истински људски односи. Чак се и Илон Маск, познати предузетник у свету технологије, огласио на тему Метаверса који ипак не верује да ће виртуелни свет тако брзо преовладати.
Иако не постоји прецизно објашњење Метаверса, јасно је да се његове карактеристике увелико примењују на друшвеним платформама и да већина нас у њему већ живи.