Како су агенти КГБ успевали да пију, а не напију се током својих тајних задатака

Бивши обавештајац и пуковник у оставци Алексеј Иванов је увек говорио да не постоји обавештајац који не пије, али да добри агенти томе прибегавају само уколико постоји оперативни задатак. Чак су се у круговима совјетских обавештајаца својевремено шалили како треба позицију оперативног радника преименовати у позицију аперитивног радника (јер би требало да се "цугне" аперитив пре изласка на задатак).

Било како било, обавештајци СССР су одувек били на висини задатка, чак иако је то подразумевало да треба да попију коју чашицу и приволе лице од интереса. У томе им је, како круже легенде, помагало 5 златних правила, јер најгоре што може да се деси једном агенту обавештајне службе јесте да се његова позиција и мисија открију. Последице тога тешко је било и предвидети, па се зато морало јако водити рачуна да до тога никада не дође.

Треба знати пити: 5 правила совјетских обавештајаца

Бивши агенти совјетског Комитета државне безбедности (КГБ) су имали своје тактике за конзумацију алкохола, захваљујући којима су могли цело вече да пију, а да се то не одрази негативно на њихово расуђивање и спретност. Прво правило гласило је да се сат времена пре неког окупљања или дружења обавезно мора појести нешто што ће заситити и попити чашица вотке. Тако ће унапред у организму да се луче ферменти који разлажу алкохол.

Агенти КГБ су, према легенди, пре својих мисија увек узимали и таблету активног угља. Захваљујући томе би се нормализовао рад дигестивног тракта и успорило негативно дејство алкохола на организам. Треће правило: пре пића је обавезно уношење витамина Ц. Лимун, паприке, лук, пасји трн - све ове намирнице садрже висок ниво витамина Ц, који минимизира опијајући ефекат који алкохол има на организам. Што више витамина Ц - то је ризик мањи.

Четврто правило гласило је да никада не треба мешати пића, а посебно не додавати алкохол у газиране и слатке напитке. Ово данас знају сви, али у то време оно није било толико познато, па су совјети захваљујући њему имали предност. И за крај, агенти КБГ су се увек током мисија које подразумевају конзумацију алкохола доста кретали - од стола до стола, по плесном подијуму и слично. Ако би само седели, јели и пили, вероватноћа да се напију била је већа.

Постојало је и шесто правило, али се оно много ређе примењивало: ако постоји могућност да се пиће неприметно проспе и не попије - треба га просути. Делује као најбоља солуција, али и није, јер је ово је јако ризично: ако неко случајно види тако нешто, позиција агента може бити откривена, а његова мисија упропашћена. И то није најгоре што може да се догоди, јер су се шпијунажа и врбовање ретко где праштали.