Узорци мозга лешева садржали су седам до 30 пута више ситних комадића пластике него бубрези и јетра'', рекао је аутор студије Метју Кампен, професор на Универзитету Њу Мексико.
Он је навео да су концентрације нанопластике у мозговима појединаца, старости између 45 и 50 година, износили 4.800 микрограма по граму можданог тиква, што је еквивалент једној пластичној кашики, преноси Си-ЕН-ЕН.
''У поређењу са обдукцијским узорцима мозга из 2016. године, то је за око 50 одсто више. То би значило да је наш мозак данас 99,5 одсто мозак, а остатак је пластика", рекао је он.
Истраживачи су такође пронашли додатних три до пет пластичних фрагмената сличних крхотинама у мозговима 12 људи којима је дијагностикована деменција пре смрти у поређењу са здравим мозговима.
Те крхотине су концентрисане у зидовима артерија и вена мозга, као и у имуним ћелијама мозга, а пронађене су и инфламаторне ћелије и атрофија можданог ткива са деменцијом.
''Некако се ове нанопластике боре кроз тело и долазе до мозга, прелазећи крвно-мождану баријеру. Пластика воли масти или липиде, тако да је једна теорија да пластика отима свој пут са мастима које једемо, а затим се испоручују органима који заиста воле липиде - мозак је на првом месту међу њима'', рекао је Кампен.
Истраживачи су упозорили да се нанопластика уноси у организам највише кроз храну, али и кроз ваздух, али други научници тврде да није утвђено да та нанопластика штети људском телу.
Инвазијом на појединачне ћелије и ткива у главним органима, нанопластика може да прекине ћелијске процесе и депонује хемикалије које ометају ендокрини систем, као што су бисфеноли, фталати, успоривачи пламена, тешки метали и полифлуороване супстанце, или ПФАС.
Ендокрини дисруптори ометају људски репродуктивни систем, што доводи до гениталних и репродуктивних малформација, као и женске неплодности и пада броја сперматозоида, према Ендокринолошком друштву.
Научници су такође препоручили да се смањи употреба пластике у свакодневном животу.
Како смањити изложеност пластици
"Важно је да не плашимо људе, јер је наука у овој области још увек у развоју, и нико 2025. године неће живети без пластике", рекао је педијатар и професор биологије др Филип Ландриган са Бостон колеџа.
Ипак, постоје кораци које појединци могу предузети:
- Избегавајте пластичну амбалажу за храну када је то могуће
- Не загревајте храну у пластичним посудама
- Користите платнене торбе уместо пластичних кеса
- Избегавајте пластичне боце за воду; користите стаклене или металне боце