Сретење Господње - дан кад се срећу зима и лето

Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а реч "сретење" симболизује сусрет Спаситеља са људима. Сретење новорођеног Месије, када је праведни старац свети Симеон Богоносац примио Христa у своје наручје, обележава први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма. Овај догађај слави се четрдесетог дана по Божићу и у црквеном календару се бележи црвеним словом.

"Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје..." – ове речи изговора праведни Симеон након што је узео новорођеног Христа у своје наручје. У православној цркви, овај догађај представља један од најсвечанијих тренутака, праћен дубоким молитвама. 

Празник се празнује од самог почетка хришћанства, али је као свечаност уведен тек у 6. веку у време цара Јустинијана, пише РТС. 

Народна веровања и обичаји

Бројни су обичаји који се везују за Сретење - ако данас буде сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке се врате у зимски сан, онда ће зима потрајати још шест недеља. А ако не виде сенку и изађу из пећине како би пронашли храну, зима је завршена. 

На Сретење се срећу зима и лето, а верује се да младе девојке треба да пазе кога ће прво ујутру да сретну, јер ће им можда такав будући муж бити. Још један обичај јесте да се пале свеће, јер ће наводно пламен свеће штити кућу од грома и других несрећа. 

Такође, у Србији се 15. фебруар обележава и као Дан државности.