"Деца се васпитавају ониме што родитељ јесте, а не ониме што говори", казао је својевремнео Карл Густав Јунг, а можда управо зато нису баш сви родитељу једнако успешни у родитељству. Људска бића су веома способни родитељи, међутим, нису сви баш једнако успешни у томе. Сваки родитељ има свој стил и другачији приступ васпитању, али део сваког стила би требало да буде избалансиран приступ према деци, дајући им смернице и правила у животу.
"Некада и најмање ситнице које чинимо деци могу бити важне за њихов развој. Веровањем у интуицију дозволићемо им да развију способност прилагођавања, свесност према својој околини, креативност и критичко мишљење", тврди доктор Шими Канг, аутор књиге "На делфин начин: Упутство за родитеље како да одгаје здраво, срећно и мотивисано дете а да не постану тигрови". Она је у својој књизи дала опис три најчешћа типа родитељства.
"Родитељ тигар" воли да контролише, а примењује строг и захтеван стил родитељства. Овакви родитељи гурају и притискају своју децу, да постигну висок ниво академског успеха или успеха у активностима користећи методе диктаторског родитељства. Они су родитељи који постављају правила која чак могу прекорачити уобичајене родитељске границе. Родитељи "тигрови" дају предност академском образовању, а циљ им је да стално подстичу децу да буду што бољи и успешнији у школи. Најчешће управљају дететовим даном - од момента када се дете пробуди па до одласка у кревет. То су родитељи који су такмичарски настројени и велика је вероватноћа да ће то постати и њихова деца. Овакви родитељи сматрају да не постоји "бацање времена", па неће прихватити дететова интересовања у активностима у којима не могу постићи награде за које верују да ће повећати шансе да дете буде примљено на бољи универзитет. У сваком случају, родитељи "тигрови" узурпирају осећај унутрашње контроле и самомотивације код детета.
Предности и мане "тигра"
Овим приступом гаји се академски изузетно успешно дете, често признато и на светском нивоу. Даровита деца изузетних музичких способности остваре велики професионални успех касније у животу. Ипак, с друге стране, деца одгајана под строгим и контролисаним родитељем, имаће социјалне и психолошке последице. Овакав, мање подржавајући родитељ, погураће дете да сумња у себе, да се уколико не успе да оствари родитељске планове осети као "неуспех". Неретко оваква деца имају хроничне психичке поремећаје као што су анксиозност, ниско самопоштовање и депресија.
Насупрот родитељу "тигру", постоје родитељи који су попустљиви, који постављају мало правила и граница, а мало и очекују од своје деце. Овакве родитеље доктор Канг назива - "родитељи медузе". Љубав и повезаност оваквим родитељима је изнад граница које постављају својој деци. Иако су љубав и повезаност велике вредности које би требало гајити код деце, непостојањем граница, свесности о последицама, формирају се деца од који се мало очекује и који имају мало дисциплине. Мало казни и правила, спада у опуштен тип родитељства.
Предност и мане "медузе"
Деца "родитеља медуза" су импулсивнија, а као адолесценти могу бити склона ексцесном понашању. Ипак, с друге стране, они су емоционално сигурни, независни и спремни да уче и прихвате пораз. Брзо сазревају и способни су да се прилагоде самосталном начину живота.
Постављање правила, али и давање значаја креативности и независности, одлике су "родитеља делфина". Овакви родитељи сарађују са својом децом, истовремено им дајући смернице и моделе понашања. Они су и ауторитативни, јер постављају јасна правила. Ауторка сматра овај тип родитељства идеалним. Баш као што је тело делфина и мекано и јако, такав сматра да је и овај тип родитељства. Ако су "медуза" и "тигар" две крајности, "делфин" је у савршеној средини. "Родитељ делфин" даје предност дугорочним циљевима у здравом, сврсисходном животу, у односу на краткорочне циљеве - медаље и добре резултате тестова у школи. Правила и очекивања оваквог родитеља обухватају академски учинак и дисциплину, али такође цене личне жеље и самосталност.
Предности и мане "делфина"
Деца "делфина" су у стању да следе одговарајућа правила и упутства и способна су да успоставе здраву независност. Истраживања показују да деца родитеља "делфина" имају боље социјалне вештине, повећано самопоуздање и креативност, боље академске резултате и повећану самомотивацију.
У психологији и психотерапији одавно је присутна теза да су проблеми које имамо у одраслом добу повезани са искуствима из детињства. Имајући то у виду, многи психотерапеути покушавају да разумеју како до тога долази, односно шта се деси током раног развоја што нас учини рањивим на одређени тип проблема и деценијама касније, те је управо зато важно узети у обзир све наведене типове родитељства.