Јорганџија са Дорћола - занат наследио од деде и чува га од заборава

Уз иглу, конац и веште руке, насмејани јорганџија са Дорћола наставља традицију старог заната који полако изумире. Он јесте јорганџија старог кова и својим мајсторством наставља занатске вештине свог деде који га је увео у посао. Ипак, питање је ко ће га наследити.

У својој радионици у Венизелосовој 22 у Београду, окружен јорганима, вуном, јастуцима и шиваћим прибором, за столом седи јорганџија Предраг Јанковић и стрпљиво довршава још један ручно рађен производ саткан од материјала, конца, успомена и посвећености која траје деценијама:

"Деда по мајци, Живорад Илић, увео ме у занат", присећа се Предраг, додајући да је као дете често долазио у његову радионицу да се игра. Када је 1998. године уписао факултет, почео је да му помаже: "Чешљао сам вуну, парао јоргане и душеке. Помагао сам мало по мало, а деда ми је давао паре. И, он ме ипак са намером научио да радим овај занат како треба", каже јорганџија за РТ Балкан.

И даље ручно ради

Некада је јорганџијски занат био много заступљенији, са бројним радњама које су цветале у нашем главном граду. Данас, међутим овај занат представља праву реткост. Иако се у овом послу користе машине за рад, оно што поменутог занатлију са Дорћола издваја јесте његов предан ручни рад где сваки производ добија лични печат мајстора: "Машински само радим материјал за јоргане и душеке, али све остало ручно, дакле, пуним вуну и шијем, даље дотерујем рукама. Осим што преправљам старе јоргане, радим и по наруџбини - код мене не можете одмах купити готов производ, већ га је потребно унапред поручити", појашњава Предраг.

Јорган каo важан део девојачког мираза

Некада су се јоргани давали у мираз, данас је скроз друга прича - дошла су нова времана, неки нови јоргани: "Давали су се пре у оквиру девојачког мираза, јер није било фрижидера и замрзивача на поклон, него су се они поклањали. Што се тиче посла, има га повремено, како кад. Данас, у доба хиперпродукције, изгубио се осећај за прави квалитет. Ја могу да кажем да јорган који направим траје 40, 50 година. Можда делује скупо, али с обзиром на век трајања, дође џабе", наглашава и додаје да се некада од материјала користио брокат, али је то сада промењено:

"Пре се радило са брокатом, а сатен се стављао доле. Сада радим са чешким дамастом, природним материјалом, зато што брокат више није тако квалитетан, а да споменем да се јоргани пуне вуном, памуком или перјем. 

Купци долазе из свих делова света

Код њега долазе муштерије са свих страна, па чак и из далеке Канаде: "Добијам повратне информације, срећан сам и лепо је кад су муштерије задовољне и кад се јаве. Долазили су са свих страна света, па чак и из Канаде", присећа се. Такође, у свом вишедеценијском раду било је и разних анегдота, па је Предраг једну поделио са нама: "Дошао је човек наручио јорган одређених димензија. После ме позвао, питао ме 'шта си ми ово сашио'. Затим је и дошао у радњу видно изнервиран". Испоставило се да је премеравао јорган неким поломљеним метром те зато димензије нису биле одговарајуће: "После се извињавао, па му је и његова жена била крива због тога", кроз смех се присетио.    

Ко ће наставити традицију

Његов деда је радњу отворио још 1978. године, а када се пензионисао, Предраг је преузео занат. Ипак, питање ко ће наставити ову традицију остаје отворено: "Имам дете, али не бих волео да се бави овим послом. Додуше, још је мали, али не верујем да ће кренути мојим стопама".