Личност Јосифа Стаљина одувек је изазивала велику пажњу, као и низ најразличитијих емоција - од дубоког презира, па све до страхопоштовања. Његов лик је предмет историјских спорова, теорија завера, научних дискусија, психоанализа, али и графолошких испитивања, која откривају на основу рукописа какав је он заиста био.
Шта се све може "прочитати" из Стаљиновог рукописа
Будући да графологија није баш егзактна наука, тумачење рукописа неке личности не може бити идентично код сваког стручњака, већ свако од њих види нешто што ови други можда не примећују. Стога се и Стаљинова личност не може "прочитати" само на основу закључка једног стручњака, већ се неколико открића мора испреплетати.
Тако, примера ради, један графолог у рукопису Стаљина види његову склоност ка неповерљивости и тајновитости, која се чак на моменте може граничити и са сумњичавошћу и паранојом. Рукопис Стаљина открива и да је вожд често сам тражио знакове непријатељства код других, као и да је био спреман чак и на обмане зарад достизања својих циљева.
Стаљин је био рођен за функцију коју је обављао
Истовремено, стручњаци на основу рукописа вожда закључују и да је био веома лукав, као и да се некада служио и не тако фер и коректним тактикама. Рукопис Стаљина открива и да је имао изузетне дипломатске способности, као и несвакидашње развијену интуицију, критичност и способност дедукције и анализе.
Стручњаци су, анализирајући рукопис дошли до закључка и да је Стаљин веома прагматична личност и неко ко је, када има испред себе неки циљ, сав фокус стављао на њега. Волео је да доминира у очима јавности и буде увек у центру пажње, верујући да је искључиво његово мишљење исправно (чак и када то није баш тако).
Под старе дане Стаљинов се рукопис мало променио
Занимљиво је и да су рукопис Стаљина и његов потпис визуелно били слични, што значи да није било много разлике између онога каквим се он представљао и онога каквим је заправо био. Иако овај став заступа више стручњака, неки се са њим не слажу, наводећи да је Стаљин рукопис намерно улепшавао, желећи да га други доживљавају у бољем светлу.
Поједини графолози су у његовом рукопису "прочитали" и постојање одређених комплекса, па чак и природну склоност ка агресивним испадима, које је вожд само јако добро каналисао. Пред крај живота његов се рукопис мало покварио, а слова у речима постала збијенија, што може указивати на то да је са годинама постао мање поверљив.