Магазин
Слика говори више од вести? Уметност помаже у преношењу узнемирујућих информација, открива студија
Уметност која приказује бол, насиље и различите облике неправде вековима фасцинира људе, а изгледа да у савременом добу може добити и нову, важну улогу. Показало се да уметничка дела која приказују узнемирујуће сцене могу бити средство за информисање и подизање свести. Другим речима, слика може бити моћан и до сада неоткривен алат за преношење тешких вести.
Уметничка дела која приказују узнемирујуће сцене задржавају пажњу посматрача дуже време, а људи такође чешће бирају да их гледају него неуметничке слике са истом тематиком, према новим истраживањима. Резултати сугеришу да уметност може послужити као моћно средство за преношење потресних или непријатних информација на лакши начин.
Уметници попут Каравађа и Фриде Кало су одувек истраживали теме смрти, патње и насиља. Иако су њихова дела потенцијално узнемирујућа, већ деценијама очаравају човечанство, а сада је откривено да овакви радови могу имати не само естетску или филозофску, већ и информативну сврху.
У скупу експеримената, учесницима су представљана два приказа исте сцене која укључује морални прекршај (насиље, крађу, неправду), а затим су гледали и две слике позитивних ситуација. У сваком пару је једна била "слика изабрана да буде приказана у галерији", док је други приказ сцене, у облику фотографије, описан као "фотографија изабрана да илуструје новински чланак".
Реакције више група учесника су истраживачи детаљно анализирали: Неки су морали да одаберу да ли желе да виде слику или фотографију, друга група је морала да види и оцени обе опције, да каже колико им је слика била естетски привлачна и која их подстиче на размишљање, да ли су слике више или мање занимљиве него што су очекивали... На крају, научници су пратили коју врсту слике су људи чешће бирали и колико дуго су је гледали. Након анализе података, истраживачи су пронашли јасан образац.
Људи су показали већу склоност ка посматрању и реаговању на негативан садржај када је представљен као уметност. Чешће су бирали да гледају слике које приказују негативне ситуације у поређењу са фотографијама сличних ситуација, а у свим студијама су дуже посматрали уметничку слику, без обзира да ли су је сами бирали или им је аутоматски приказана.
Занимљиво је и да се ова склоност ка уметности није видела када је садржај обе слике био позитиван. Резултати не имплицирају да би фотографије у новинским чланцима требало заменити сликама, већ пре да би укључивање уметничких елемената у различите информативне медије могло помоћи у држању пажње гледалаца када се преносе тешке теме, сматрају истраживачи.
"Уметност није само лепота - она је алат за обраду, разумевање и суочавање са тешким аспектима живота", закључили су истраживачи. Додају да би у будућности различити облици уметности, попут књижевности или музике, могли да створе сличне или различите ефекте и реакције гледалаца, што је занимљив пут за будуће експерименте.
