У ери друштвених мрежа, инфлуенсери су постали моћан канал комуникације, често утицајнији и од традиционалних медија. Њихова способност да обликују мишљење, постављају трендове и утичу на потрошачке навике милиона људи донела је бројне предности, али и низ потенцијалних опасности. Док се неки инфлуенсери труде да едукују и информишу своју публику, други су, вођени искључиво профитом, спремни да промовишу чак и оно у шта не верују.
Рекламирање штетних производа
Инфлуенсери у последњих неколико година све чешће рекламирају не само здраве и квалитетне, већ и штетне производе. Алкохол, електронске цигарете и вејпови, додаци исхрани непровереног порекла, као и козметика упитног садржаја која може наштетити здрављу неретко се нађу међу рекламираним садржајем. И док код старије публике они можда и не изазивају жељу за куповином, млађе генерације на трендове често наседају, ризикујући своје здравље.
Ширење непроверених информација
Многи блогери без обзира на одсуство знања из одређених области и даље на друштвеним мрежама износе своја мишљења и ставове. Када се ради о неким баналним темама то можда и није велики проблем, али се многи инфлуенсери неретко занесу, па консултују пратиоце по питању здравља, естетских интервенција, тренинга и психологије. Овиме они доприносе не само ширењу дезинформација, већ подривају и ауторитет оних који су провели године усавршавајући се.
Постављање нереалних стандарда лепоте
Објављујући фотошопиране (или, у најмању руку ретуширане) фотографије и видео записе снимљене уз помоћ разноразних филтера, инфлуенсери својој публици намећу и нереалне стандарде лепоте. Последично, код појединих пратилаца могу се јавити проблеми са самопоуздањем, телесна дисморфија и поремећаји исхране, који могу нанети дугорочне последице по физичко и ментално здравље, преноси Нејкед Сајенс.
"Цурење" поверљивих података пратилаца
Због несавесног инфлуенсинга се угрожава и поверљивост личних података, закључили су истраживачи у својој студији објављеној на порталу Psychology and Marketing. Анкетирањем пратилаца (ову тактику инфлуенсери често користе за прикупљање информација) и дељењем података са трећим лицима, најчешће спонзорима, они директно повећавају ризик од цурења поверљивих информација и доприносе повећању сајбер-криминала.