Магазин
Пет фраза о новцу које могу негативно утицати на дете
Фрустрирајуће је када дете не разуме да мама и тата морају напорно да раде да би му нешто купили, када тражи још једну играчку, иако је тек добило нову или када жели да буде укључено у разговоре о кућном буџету, које сигурно неће разумети. Са наведеним ситуацијама се родитељи свакодневно суочавају, али у већини случајева не реагују на добар начин. Следећи пут када са дететом разговарате о новцу, немојте правити уобичајене грешке.
Став о новцу и финансијска писменост се развијају од најмлађих година, тако да је важно да родитељи буду свесни како разговарају са децом када је у питању новац. Чак и неки успутни коментари, о којима родитељи можда не би много размишљали, могу оставити велики траг на дете, и у њему изазвати негативна осећања.
"Имаш ли појма колико сам морао да радим да бих ти то купио"
Можда само желите да дете искаже више захвалности за труд који сте уложили да бисте му узели нешто што је желело. Ипак, дете ће само осећати срамоту и кривицу што је од вас тражило да нешто добије, неће моћи да ужива у поклону или посластици, посебно ако не разуме шта заиста значи радити за новац.
Тако се код деце постепено може развити не само страх да родитљима траже да им нешто купе, већ могу постати оптерећени и финансијским стресом, иако сами не управљају никаквим новцем.
Уместо тога, покушајте објаснити детету како функционише улагање труда и рада за новац, уместо да га кривите. На пример, ако ваше дете поломи скупоцену играчку, можете им објаснити да је нећете тако лако заменити, али да заједнички можете смислити план штедње да бисте је поново купили. Тако ће дете научити вредност предмета и новца.
"Друга деца немају тако скупе хобије или жеље."
Поређење са другом децом током детињства у већини случајева доноси више штете него користи, посебно када је оно везано за новац. Када год упоредите дете са њиховим братом или сестром, вршњаком или чак непознатом особом, то ствара огорченост и дуготрајну тенденцију да своје понашање и вредност мери у односу на друге.
Препоручљиво је да се фокусирате на разумевање жеља вашег детета, да пронађете алтернативна решења која можда неће изискивати толико финансијских улагања, као и да га укључите у процес и учините тако да се оно не осећа као да га осуђујете.
"Не знаш ништа о новцу, ти си само дете."
Ова фраза се често користи како би се деца држала подаље од разговора "за одрасле". Иако је намера родитеља можда и добра, деца могу помислити да је новац искувише компликована тема, коју нису у стању да разумеју. Међутим, када деца нису укључена у разговоре о новцу, она пропуштају да науче основе финансијске писмености, што може довести до проблема са управљањем новцем касније у животу.
Постепено укључујте дете у разговоре о новцу - на почетку то могу бити и једноставније теме, попут штедње или планирања буџета за одлазак у продавницу. Стећи ће знање о новцу и можда ће постати довољно радознало да вас пита шта га занима. Временом ће се осећати као да се његове перспектива и мишљење уважавају, што је важно не само за финансијску писменост, већ и за развој самопоуздања.
"Не тражи ништа више, буди захвалан за оно што имаш."
Захвалност је неопходна, али када она има контекст омаложавања дететових жеља или потреба, оно може протумачити да је жеља да постигне или жели нешто велико у животу лоша ствар. Временом, то може довести до превеликог фокуса на оскудицу, када се деца осећају као да чине нешто погрешно када себе почасте или славе свој успех.
Због оваквих реченица деца могу имати потешкоће у разликовању осећаја захвалности за оно што имају и тога да не заслужују да прижељкују нешто више. Овај унутрашњи сукоб може да их прати у одраслом добу и утиче на то како се боре за себе или колико су спремни да напредују и ризикују да би добили нешто што желе.
Кажите му да имате на много чему да будете захвални, као и да је у реду да желети нове ствари, али и да је једнако важно осмислити како да те ствари добијете на одговоран и добро планиран начин.
"Не можемо то приуштити, нисмо као други људи."
Реченице попут ове могу код детета створити осећај отуђености, будући да оне имплицирају да финансијска сигурност (или чак жеља за њом) није за вашу породицу. То може ограничити дететову перцепцију онога што може постићи у будућности и развити код њега велике несигурности.
Осим тога, дете може осетити финансијски стрес породице, али никако не може помоћи, преноси Хафингтон Пост мишљење стручњака. Боље је рећи да сте одлучили да штедите, јер је нешто друго тренутно важније, односно да детету говорите о приоритетима, а не о ограничењима.
