Процес старења није једноставно предодређен генетиком, већ зависи и од начина живота и психолошког става, потврђују бројна истраживања. Људи који активно помажу другима, развијају саосећање и остају ментално и физички ангажовани, не само да боље подносе стрес већ и дуже живе. Осим тога, како старимо, све више усвајамо емоционалну мудрост, што нам омогућава да боље разумемо свет и останемо ментално свежи. Да ли је тајна дуговечности у томе како гледамо на живот?
Несумњиво, гени играју улогу у овоме - неки људи се просто рађају срећнији. Такође знамо да проживљавање стресних животних искустава које не можемо да контролишемо може убрзати процес старења. Једноставно, неки људи имају мање среће.
Али постоји једна битна напомена која се односи на то како се наша срећа или њен недостатак одражавају током живота. Све више доказа указује на то да начин на који се неки гени испољавају, било позитивно или негативно, зависи од начина на који живимо. Истовремено, како наше тело реагује на стресне догађаје у великој мери зависи од онога што радимо, односно од ствари које су у нашој моћи.
На пример, ако су саосећање и помагање другима саставни део нашег живота, последице стресних животних искустава могу бити ефикасно поништене, а наша смртност неће бити угрожена. Ову тврдњу потврђује истраживање психолога Мајкла Пулина где наводи да "није постојала веза између стреса и здравља код људи који су у претходној години помагали својим пријатељима и комшијама. Али код оних који нису били укључени у помагање, стресни животни догађаји предвиђали су смањену вероватноћу преживљавања у наредних пет година", пише Сајколоџи тудеј.
Другим речима, помагање другима може нам помоћи да избегнемо штетне ефекте стреса и побољшамо сопствене изгледе за дуговечност. Међутим, др Пулин упозорава: "Помагање је корисно само ако вам је заиста стало до људи којима помажете. У два одвојена истраживања открио сам да волонтирање у корист странаца ублажава везу између стреса и здравља, али само код волонтера који генерално имају позитиван став према другим људима".
Саосећање игра битну улогу
Саосећање није само морална вредност, оно може имати и директне позитивне ефекте на здравље и дуговечност. Истраживања показују да помагање другима може ублажити негативне ефекте стреса, побољшати когнитивне способности и допринети емоционалној стабилности. Старије особе које деле своју мудрост са млађима имају боље памћење и менталну свежину, док блискост са баком и дедом позитивно утиче на децу. Многе особе иако имају навике које нису савршене, љубав према животу, захвалност и жеља да се помаже другима одржавају их виталним и пуним енергије.
Важне животне лекције нас чине свеснијим
Такође, како старимо, све више прихватамо сопствене емоције и као последицу тога осећамо мање беса и анксиозности, резултати су научних студија. Ово сугерише да изрека "старији и мудрији" заиста има утемељење. Уосталом, без обзира на године, свако може погледати уназад и увидети како су животна искуства донела важне лекције, продубила свест и учинила нас промишљенијим и свеснијим људима. Ова мудрост може бити разлог зашто старији људи у друштвеним конфликтима обично заузимају промишљенији став, увиђајући потребу за више перспектива, остављајући простор за компромис и препознајући ограничења знања.