
Стрес због недостатка новца je најштетнији стрес по здравље

Сви пролазимо кроз стресне ситуације - имамо проблема на послу, не иде нам у везама, "кида" нас неизвесна свакодневница и шта ће бити сутра. То што смо стално под неким притиском, одрази се на мозак и тело и онда често се осећамо исцрпљено, раздражљиво и неспособни смо да се опустимо или бар покушамо. Дуготрајни или хронични стрес може довести до озбиљних здравствених проблема, као што су ослабљен имунолошки систем, висок крвни притисак, срчане болести, депресија, анксиозност и метаболички поремећаји.
Људи који пролазе кроз стресне животне догађаје или околности имају већу вероватноћу да ће имати лошије биолошко здравље, што се може видети из биомаркера који учествују у интеракцији између нашег имуног, нервног и ендокриног система, према истраживању научника са Лондонског универзитетског колеџа.
Не само велики стресни догађаји као што су губитак блиске особе, већ и изазови попут финансијске неизвесности, штетно утичу на здраву интеракцију ових система, говори се у студији објављеној и часопису Brain, Behavior and Immunity. Чињеница је да су многи осетили неизвесност у вези са новцем и стална брига о томе да ли ћемо моћи да покријемо следећи рачун, обезбедимо основне потребе или уплатимо образовање деце, није нешто што можемо једноставно оставити на страну, те зато су његове последице јаке.
"Када имунолошки и неуроендокрини системи функционишу заједно добро, успоставља се равнотежа и здравље. Међутим, хронични стрес може нарушити ову биолошку размену и довести до болести. Открили смо да је финансијски стрес био најштетнији за биолошко здравље, иако је потребно више истраживања како би се ово потврдило. Ово може бити зато што ова врста стреса може продрети у многе аспекте наших живота, што доводи до породичних конфликата, друштвене искључености, па чак и глади или бескућништва", наглашава научница Одеса Хамилтон, а преноси портал Лондонског универзитетског колеџа.
Како против стреса
Борба против стреса захтева комплексан приступ који укључује физичке, менталне и емоционалне стратегије. Препоручује се физичка активност јер се вежбањем ослобађају хормони који побољшавају расположење и смањују осећај анксиозности. Не треба занемарити квалитетан сан, релаксацију, дружење са породицом и пријатељима, време за одмор, избалансирану исхрану и наравно, разговор са стручњаком.