Старење погађа све аспекте нашег тела, укључујући и мозак - иако је неизбежно, начин на који старимо зависи од бројних фактора, од генетике до животних навика. Први знаци когнитивног опадања постају приметни већ у средњем добу, око 44. године, а процес се убрзава касније у животу.
"Разумевање тачног тренутка и начина убрзања старења мозга даје нам стратешке тачке за интервенцију. Идентификовали смо критичан период средњих година када мозак почиње да има ограничен приступ енергији, пре него што дође до неповратног оштећења – у суштини, то је 'преломна тачка' пре него што дође до коначног пада", каже неуронаучница Лилијан Мујица-Пароди са Универзитета Стони Брук.
Научници су успели да идентификује могући главни узрок овог пропадања: инсулинску резистенцију неурона. Резултати сугеришу да са старењем мозга инсулин све мање утиче на неуроне, што значи да се мање глукозе апсорбује као извор енергије - што на крају нарушава сигнализацију у мозгу.
Ова идеја, да метаболизам утиче на старење мозга, поткрепљена је и генетичком анализом коју су спровели истраживачи. Активност одређених протеина поклапају се са знацима оштећења мозга. Из тога произлази да би опоравак извора енергије за неуроне могао успорити старење мозга - па чак и пружити нову опцију за лечење неуродегенеративних болести.
Истраживачи су тестирали ову хипотезу на групи од 101 особе, које су добиле суплементе који садрже кетоне. Они су показали способност да подстакну осетљивост неурона на инсулин и сузбију метаболичка оштећења.
После узимања ових суплемената, "пропадање" мозга се стабилизовало, а користи су примећене код особа средњих година (40 до 59 година). То сугерише да овакав третман може бити ефикасан, али да је правовременост кључна.
"Ово представља промену парадигме у начину на који размишљамо о превенцији старења мозга. Уместо да чекамо когнитивне симптоме, који се могу појавити тек након значајног оштећења, можемо потенцијално идентификовати особе под ризиком на основу неурометаболичких маркера и интервенисати у критичном тренутку", каже неуронаучник Ботонд Антал, а преноси Сајнас Алерт.
Истраживање је објављено у часопису PNAS.