Овај дезерт има мноштво назива - поједини га називају "Наполеон", док се често користи и назив "Милфеј", "Хиљаду листова", па чак и "Кришка ваниле". А како има више назива за њега, тако постоји и више различитих верзија како је он настао. Његова историја за многе је и даље непознаница. Међутим, према једној од верзија, настала је за потребе прославе победе Русије над Наполеоном а искусни кувари потрудили су се да за празничну трпезу припреме овај дезерт који се састојао од великог броја ваздушастих кора троугластог облика, између којих се налазио кувани фил. Сам дезерт је пре сервирања морао да одстоји неколико дана на хладноћи, како би коре упиле фил. Сасвим непланирано, овај дезерт постао је популаран широм Русије, а и дан данас један је од најомиљенијих рецепата руских домаћица.
Постоји и француска интерпретација настанка ове торте: познати француски кувар желео је угодити Бонапарти и направити нешто необично и до сада невиђено. Он је купио тада популарни колач "Краљевска галета", разделио га на коре и наизменично филовао неутралном павлаком и кремом на бази путера и ваниле. Тако је добио потпуно нову торту која је понела Наполеоново име.
Према трећој верзији, ова торта названа је у част "Наполитана" односно Напуља, његових становника и њихове културе.
Било како било, овај нежни и преукусни дезерт деценијама је омиљена руска посластица која се припрема у свим приликама: за рођендане, крштења, па чак и Нову годину. У сусрет празничној трпези, у наставку вам доносимо рецепт: