Магазин
Микропластика омета фотосинтезу биљака, милиони људи би могли бити у ризику од глади
Микропластика је све присутнија у животној средини и представља озбиљну претњу по екосистеме и људско здравље. Ове ситне честице не само да загађују земљиште и водене екосистеме, већ и директно утичу на биљке, ометајући њихову способност фотосинтезе што може довести до значајног смањења приноса основних пољопривредних култура, а самим тим и глади, кажу истраживања.
Загађење планете микропластиком значајно умањује залихе хране, нарушавајући способност биљака да врше фотосинтезу, показује нова студија.
Анализа процењује да се између 4 одсто и 14 одсто основних култура – пшенице, пиринча и кукуруза – губи услед присуства ових распрострањених честица. Научници упозоравају да би ситуација могла постати још гора како све више микропластике доспева у животну средину.
Око 700 милиона људи је било погођено глађу 2022. године. Истраживачи процењују да би загађење микропластиком могло довести до тога да још 400 милиона људи буде у ризику од глади у наредне две деценије, што су назвали "застрашујућим сценаријем" за глобалну безбедност хране.
Други научници оцењују истраживање као корисно и правовремено, али наглашавају да је ово први покушај да се процени утицај микропластике на производњу хране и да су потребна даља истраживања за потврду и прецизирање резултата.
Годишњи губици усева узроковани микропластиком могли би бити сличног обима као они проузроковани климатском кризом у последњим деценијама, истичу аутори студије. Свет се већ суочава са изазовом одрживе производње довољне количине хране, с обзиром на то да се очекује да ће глобална популација достићи 10 милијарди око 2058. године.
Микропластика настаје разградњом огромних количина отпада који завршава у животној средини. Она на више начина спречава биљке да користе сунчеву светлост за раст – од нарушавања квалитета земљишта до преношења токсичних хемикалија. Ове честице су продрле у сваки део планете, од врха Монт Евереста до најдубљих океана.
"Човечанство се труди да повећа производњу хране како би прехранило све бројнију популацију, али ти напори су сада угрожени загађењем пластиком", навели су истраживачи предвођени професором Хуаном Џангом са Универзитета Нанџинг у Кини.
Људска тела већ су контаминирана микропластиком, али утицај по здравље је и даље непознат
Људи већ у великој мери уносе микропластику кроз храну и воду. Ове честице су пронађене у крви, мозгу, мајчином млеку, плаценти и коштаној сржи. Њихов утицај на људско здравље још увек није довољно истражен, али су повезане са можданим ударима и срчаним нападима.
"Ова анализа је вредна и правовремена јер нас подсећа на потенцијалне опасности загађења микропластиком и хитност решавања овог проблема. Ипак, неке од главних бројки захтевају додатна истраживања пре него што се могу сматрати поузданим предвиђањима", каже професор Денис Марфи, пише Гардијан.
Нова студија, објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, објединила је више од 3.000 запажања о утицају микропластике на биљке, прикупљених из 157 различитих студија. Истраживачи су проценили да микропластика смањује фотосинтезу код копнених биљака за око 12 одсто, а код морских алги, које су основа океанског ланца исхране, за око 7 одсто. Ове податке су затим искористили за израчунавање смањења приноса пшенице, пиринча и кукуруза, као и смањења производње рибе и морских плодова.
