Познато је да лоша исхрана, физичка неактивност, генетика, токсини из околине и постојећа здравствена стања повећавају ризик од гојазности, али су научници из Националног института за кардиологију у Варшави, желели да испитају да ли и други фактори имају утицаја. Занимљиво, студија открива да ожењени мушкарци 3,2 пута склонији гојазности у односу на неожењене, док код жена није утврђено повећање ризика. Такође, брак повећава вероватноћу прекомерне тежине за 62 одсто код мушкараца и 39 одсто код жена.
Ови налази поткрепљују истраживање из Кине из 2024. године, које је показало да индекс телесне масе (BMI) код мушкараца расте у првих пет година брака, што је повезано с већим уносом калорија и мање физичке активности.
Аутори студије у Варшави наводе да су старост и депресија значајно утицали на гојазност, при чему је свака година старости повећавала ризик од прекомерне телесне тежине за три одсто код мушкараца и четири одсто код жена. Такође, депресија је удвостручила ризик од гојазности код жена, док је лоша здравствена писменост повећала ризик за 43 одсто. Ниједан од ових фактора није имао утицаја на мушкарце.
"Ово истраживање је још један подсетник да је прекомерна тежина последица сложене комбинације социјалних, психолошких и ширих еколошких фактора - а не само личног избора. Са сваким наредним годином ризик од прекомерне тежине и гојазности расте, посебно код жена. Истовремено, веза између брака и гојазности код мушкараца показује како животне промене, навике и друштвена очекивања утичу на наше здравље", рекла је из Кетрин Џенер из организације Obesity Health Alliance и додала:
"Истраживање такође указује да мушкарци после развода чешће добијају на тежини због фактора као што су веће порције, оброци у друштву и смањење физичке активности, док жене можда остају свесније телесне тежине због друштвених притисака. Уместо да кривимо појединце, морамо да спроводимо политике које ће здраве изборе учинити лакшима – кроз боље прехрамбено окружење, образовање и подршку у свим фазама живота", преноси Гардијан.