Магазин
Откривене кости најстаријег људског лица у Западној Европи: Археолози га назвали "Пинк"
Откривени су фрагменти костију у древној пећини у Шпанији за које археолози тврде да припадају најстаријем пронађеном људском лицу у Западној Европи. Фосилизовани остаци левог образа и горње вилице вероватно су били део лица одраслог мушкарца изумрле људске врсте која је настањивала Иберијско полуострво у периоду пре 1,1 до 1,4 милиона година.
Откриће сугерише да су најмање две врсте раног човека заузимале овај регион током раног плеистоцена, када се пећина у којој је пронађен фосил налазила у влажној шуми, у којој су се налазиле бројне реке и потоци, где су живеле бројне дивље животиње.
До сада, најранији људски остаци у Западној Европи били су кости вилице и зуби стари између 1,1 и 1,2 милиона година из исте пећине - Симе дел Елефанте (Слонова јама). Млађи људски остаци, који датирају из периода пре 800.000 година, откривени су у оближњој пећини Гран Долина. Због посебних карактеристика млађих остатака, истраживачи их сматрају посебном врстом - хомоантецесор (Homo antecessor), а најновије откриће остатака припадају примитивнијој врсти или подврсти у односу на хомоантецесора, али подсећају на хомоеректуса.
С обзиром да идентитет фосила још увек није познат, тим истраживача га је обележио као врсту хомоафинисеректус (Homo affinis erectus), што одражава њену блиску везу са старијом људском врстом - али добио је и неформални надимак "Пинк", по групи Пинк флојд, чији албум "The Dark Side of the Moon" у преводу на шпански (La cara oculta de la luna) садржи речи cara oculta, што значи "скривено лице".
Пинков нос има равнију структуру у односу на хомоантецесора, што је карактеристика модернијег изгледа лица и израженије носне кости код хомосапијенса. Више увида у животни стил подручја Сима дел Елефанте очигледно је из трагова са остатака круне зуба из Пинкове вилице, за који се верује да је траг истрошености услед употребе рудиментарне, грубе чачкалице.
"Овај рад уводи новог актера у причу о људској еволуцији у Европи", рекла је др Роса Угет са Универзитета Ровира и Вирхили у јужној Каталонији, која је учествовала у откривању фосила, преноси "Гардијан".
Сада је познато да је ова прва врста изгледом подсећала на људе које су многи сврстали међу хомоеректусе, али остаци са локалитета Сима дел Елефанте имају веома посебну комбинацију карактеристика. Требало би наћи више фосила на другим савременим локацијама да би се дошло до закључка о идентитету ове врсте", рекао је за јавност др Хосе Марија Бермудес де Кастро, један од челника пројекта.
Рани људи су стигли до Евроазије из Африке пре најмање 1,8 милиона година, што доказује претходно пронађених пет лобања из тог периода у Дманисију, граду на југу Грузије. Лобање су припадале хомоеректусу (Homo erectus), првој раној људској врсти која је напустила афрички континент.
Ископавања у Сима дел Елефантеу откривају да је пре више од 1,1 милион година ово подручје било прекривено бујним ливадама и шумама, у којима су расла стабла храста, бора, клеке и лешника. Кроз тај предео текле су реке које су привлачиле водене волухарице, мишеве, нилске коње, бизоне и јелене. Поред фосилних остатака животиња, археолози су пронашли и оруђа од кварца и кремена, као и животињске кости са траговима посекотина, што указује на клање и обраду меса.
