Магазин
Загревање океана довело до неочекиваног пораста нивоа мора у 2024. години
Глобални ниво мора порастао више него што се очекивало у 2024. години због топлотног ширења морске воде и топљења ледених покривача и глечера, објавила је америчка свемирска агенција НАСА. То значи да се стопа пораста нивоа мора удвостручила у последњих 30 година.
Прошла година је била најтоплија у историји, а годишња стопа раста нивоа мора била је 5,9 милиметара, у поређењу са очекиваних 4,3 милиметра, према анализи коју је спровела НАСА.
Откако је почело сателитско снимање висина океана 1993. године, глобални ниво мора је порастао за 10 центиметара. Иако су резултати анализа сваке године мало другачији, јасно је да океан наставља да расте, као и да се та стопа раста све брже и брже мења.
Осим што су бројеви већи него што се претпоставило, дошло је до још једне неочекиване појаве.
Последњих година, око две трећине пораста нивоа мора дошло је од додавања воде са копна у океан топљењем ледених покривача и глечера, а отприлике трећина је потекла од термичког ширења морске воде. Међутим, 2024. године је дошло до обрта, јер је две трећине пораста нивоа мора настало услед термичког ширења морске воде, а не топљења ледених покривача.
Топлота у океан улази на више начина, што доводи до ширења воде услед загревања. Морска вода се обично распоређује у слојеве према температури и густини - топлија, лакша вода остаје на површини, док је хладнија и гушћа у дубинама. На већини места, топлота са површине продире у дубоки океан веома споро.
Међутим, у подручјима са јаким ветровима, овај слојевити распоред може бити поремећен, што доводи до вертикалног мешања воде. Велике океанске струје, попут оних у Јужном океану, могу нагнути слојеве и омогућити да површинска топла вода лакше продре у дубину. Осим тога, током појаве Ел Нињо, када се велики топли водени басен из западног Тихог океана премешта ка централном и источном Пацифику, може доћи до значајног вертикалног кретања топлоте унутар океана, пише на званичном НАСА сајту.
Процењује се да око 900 милиона људи, то јест свака десета особа на планети, живи у непосредној близини мора.
Највећи ризик од катастрофалних поплава имају обалне зоне густо насељених земаља као што су Бангладеш, Кина, Индија, Холандија и Пакистан. Такође, угрожени су и велики градови на свим континентима, укључујући Бангкок, Буенос Ајрес, Лагос, Лондон, Мумбај, Њујорк и Шангај.
Најкритичније претње прете малим острвским државама са ниском надморском висином. Пораст нивоа мора и други климатски фактори већ приморавају становнике Тихоокеанских држава попут Фиџија, Вануатуа и Соломонских Острва да се селе, према званичном сајту Уједињених нација.
