Ефикасна заштита од дезинформација може се постићи кроз обуку која помаже у препознавању и одбацивању лажних вести, a истраживања показују да се већ за месец дана могу уочити резултати оваквих експеримената. Ово је прво систематско испитивање трајања ефеката такве обуке и могућности за њихово одржавање.
Више од 11.000 учесника су прошли једну од три врсте обуке за препознавање дезинформација. Технике су укључивале анализу новинског текста ради препознавања манипулативних тактика и израза, гледање кратког видео садржаја о уобичајеним стратегијама ширења дезинформација или учешће у игри у којој су сами стварали обмањујуће вести, како би боље разумели начин на који настају.
Циљ истраживања био је да се процени не само колико су учесници запамтили обуку, већ и колико су успешно препознавали лажне вести и у којој мери су осећали потребу да се заштите од њиховог утицаја.
Тестирање учесника обављено је одмах након обуке, затим након 10 дана и коначно после 30 дана, како би се утврдило да ли су успели да задрже способност препознавања дезинформација, посебно када су у питању обмањујуће објаве на друштвеним мрежама.
Резултати су показали да су сви који су прошли било који од три експеримента имали боље резултате у уочавању дезинформација у односу на оне који нису били обучени. Најдуготрајнији ефекат забележен је код учесника који су прочитали кратак чланак - њихова способност да ефикасно препознају обмањујуће садржаје трајала је око месец дана. Насупрот томе, они који су прошли видео или интерактивну обуку задржали су овај ефекат око две недеље.
Раскринкавање или превенција
Истраживачи су упоредили раскринкавање прочитаних лажних тврдњи у односу на превентивно јачање отпорности на веровање дезинформацијама. Док је накнадно раскринакавање често неефикасно - јер погрешне информације могу наставити да утичу на понашање - превентивно јачање отпорности на неистините тврдње помаже људима да развију отпор пре него што буду жртве манипулације, било да је свесно или не.
Обучавање за препознавање дезинформација показало се ефикасним у свим демографским групама, али је његов ефекат зависио од тога колико дуго су људи запамтили научено. Додавање додатних експеримената, то јест "допуна" недељу дана након прве обуке могло би да продужи ефекат до месец дана, а додатни подсетници на четири недеље могли би га одржати месецима, верују истраживачи, преноси Си-Ен-Ен.
Показало се да је задржавање памћења један од кључних фактора у успешном препознавању дезинформација. Учесници који су били највише узнемирени од лажних вести имали су већу жељу да пажљивије прате обуку и боље су памтили научено. Ипак, како би ефекат био дуготрајан, неопходни су били периодични подсетници који би ојачали претходно стечено знање и помогли у препознавању и одбацивању дезинформација.
Научници тврде да исте методе може свако да примени, како би се на време заштитио од слепог веровања изворима који можда нису истинити.