Магазин
Телефони и флаше: Иза нас ће остати "технофосили" због огромне количине отпада, кажу стручњаци
Када чујемо реч "фосил", често помислимо на кости, љуштуре, канџе, перје и сличне органске материје које су нам некадашњи становници Земље "оставили" као доказ њиховог постојања, да бисмо проучавали ко су они били и како су живели. Ми ћемо будућим палеонтолозима такође оставити фосиле, али мало другачије - хемијске оловке, мобилне телефоне, флаше, мајице - све оно што је део наше свакодневнице, па чак и остаци градова, биће наш траг у историји.
На Земљи се већ појављује потпуно нови спектар фосила и другачији стил фосилизације. Број предмета које је људска рука произвела - пластичне флаше, хемијске оловке, бетонске зграде, кесице чаја, мобилни телефони, мајице, алуминијумске лименке - све више надмашује живи свет. Предмети остављају карактеристичне трагове нашег постојања, који ће постати један од најважнијих делова геолошке историје планете.
Будући докази о постојању човечанства ће се разликовати од скелета, костију и других биолошких трагова који представљају данашње фосиле, према палеонтолозима.
Фосилизација је ретка појава, а да би се остаци биљака и животиња фосилизовали, мора се поклопити више одговарајућих околности. Најбоље очувани фосили, код којих су сачувана и мека ткива, настају у седиментима без кисеоника или у срединама са екстремно високим салинитетом. Међутим, материјали које људи производе често имају већи потенцијал да остану очувани и да се фосилизују, за разлику од органских остатака. Знатно су издржљивији, могу да одоле временским условима, сунчевој светлости, хабању...
Поред тога, велики део ових материјала завршава на депонијама, где су често изоловани од воде и умотани у пластику, те се налазе у условима налик саркофазима, што додатно поспешује њихову дуготрајну конзервацију и потенцијалну фосилизацију.
Шта ће бити фосили будућности
Када је реч о свакодневним предметима, пластика ће вероватно имати највеће шансе да остави траг у будућим фосилима. Осим што се налази на депонијама, пластика је већ присутна у океанским седиментима и готово свуда у околини. Пластичне флаше за воду су један од најзаступљенијих производа, а сваке године произведе се око 100 милијарди одевних предмета, од којих је приближно 60 одсто направљено од пластичних материјала.
Оно што ће бити нарочито препознатљиво у будућности су предмети као што су пластичне боце, кесе, хемијске оловке, али и одећа. За разлику од ранијих временских периода, када су текстилни материјали били лако разградиви и ретко се очували у археолошким налазиштима, савремена одећа је направљена од синтетичких влакана која су отпорна на инсекте и микроорганизме - тако да је знатно издржљивија.
Градови ће такође бити фосилизовани
Градови попут Њу Орлеанса и Амстердама, који су изграђени на земљишту које постепено тоне, вероватно ће бити фосилизовани, кажу стручаци за Си-Ен-Ен. Како ниво мора настави да расте, ови градови ће бити потопљени, а њихове подземне конструкције - шипови, метро системи и друга инфраструктура - имају велику шансу да остану сачуване.
Једном када се ови делови града нађу под седиментом, шансе за њихову фосилизацију знатно расту. Временом ће се зграде претворити у рушевине, али ће део тог слоја остати очуван под водом. Тако ће се формирати масивни технофосили, који ће се простирати на хиљаде квадратних километара.
Шта је са живим светом
Још један од великих трагова које ћемо оставити, а на који би наша будућа цивилизација могла да наиђе, је недостатак биодиверзитета. Они ће приметити огроман број животиња које узгајамо за исхрану, попут кокошака и крава. На глобалном нивоу, само четири одсто сисара на планети су дивљи, док већ сада има више домаћих паса него дивљих сисара. Ова промена ће им дати јасан увид у значајне еволутивне промене у разноликости живота на Земљи.
