
Дијетална храна и она без шећера нас чини гладнијима, открива студија

Широко коришћена замена за шећер која се налази у нискокалоричним безалкохолним пићима и на пример, кечапу могла би да превари мозак да једе више, показало је истраживање. Конзумирање заслађивача без калорија појачава активност у "жариштима глади" у мозгу, откривају научници и наглашавају да ово збуњује мозак јер изазива очекивање додатних калорија. Ова неусклађеност би потенцијално могла да утиче на жудњу за још хране, сугеришу истраживачи.
Експеримент је спреведен међу 75 особа, а откривено је овај ефекат јачи код оних који су гојазни. Њихови налази имају широке импликације с обзиром на то колико се људи окрећу дијеталним или производима без шећера у покушају да постану или остану витки.
"Ако ваше тело очекује калорије због слатког укуса, али не добије, то би могло да промени начин на који је мозак припремљен да жуди за тим супстанцама током времена", појашњавају научници, преноси Дејли мејл.
Како је текло истраживање
Научници су тестирали како су учесници реаговали на три пића узета у различитим приликама. Једна течност је била обична вода, друга је била са вештачким заслађивачем сукралозом, а последња је садржала шећер.
Скенирање мозга је открило да су учесници имали повећану активност у делу мозга који се зове хипоталамус након конзумирања раствора сукралозе. Иначе, ово је део мозга управља позадинским процесима у телу, као што су температура, умор и што је најважније, нивои глади.
Научници истичу да би ово могло да сугерише да заслађивач утиче на жудњу и понашање у исхрани. Резултати теста крви показали су још један начин на који сукралоза може утицати на жељу за храном. Када су учесници пили прави раствор шећера, примећено је да тело производи хормоне повезане са смањењем апетита. Међутим, ови хормони су били одсутни када су учесници пили сукралозу.
Планира се наставак студије о истраживању утицаја заслађивача без калорија попут сукралозе на децу.
Занимљиво је да је ова студија сугерисала везу између заслађивача без калорија и повећаног апетита и гојазности, али такође постоје студије које су указале на супротан резултат.