Магазин
Ко је ставио мехуриће у шампањац
"Флаша је отворена. Шампањац се под одређеним углом сипа у чашу, како чаша не би била пребрзо испуњена мехурићима. Пиће се сипа до половине чаше. И тада видимо богати слој мехурића који сјаје", објашњава један трговац вином из Берлина. А какве везе имају звук пуцања отварача на флаши шампањца, енглески научници и богате удовице са пићем које се отвара за специјалне, радосне прилике?
Звук отварања шампањца сви врло добро препознају. Ово најпознатије пиће из Француске, синоним је за богатство, прославе - од Нове године до интимне вечере за двоје. Иако се многа пенушава пића која се отварају праском, називају шампањцима, само вина са мехурићима потекла из области Шампањ у Француској, припремљена по посебној процедури имају право на тај назив.
Вино настаје ферментацијом, када квасац претвори шећер из грожђа у алкохол, а ова хемијска реакција ствара карбон диоскид, који се распрши када се отвори вино. Како би направили пенушаво вино, винари створе ферементацију унутар боце, да задрже овај гас унутра. Управо ослобађање гаса из боце је разлог стварања карактеристичног звука, при отварању боце шампањца, преноси "Национална географија".
Ко је први убацио мехуриће у чувено вино? Одговор се мора потражити у Енглеској, до које су вина стизала у бачвама, а затим пресипана у боце од дебелог стакла са чеповима од плуте, у којима је вероватно долазило до секундарне ферментације. Уколико би до тога дошло, конзументи су били одушевљени и убрзо су почели да смишљају начине како сами да произведу мехуриће.
"Наши винари у последње време користе меласу (врста шећера), у свим винима, како би постала пенушава", записао је доктор Кристофер Марет, први пут документујући опис намерног додавања шећера ради додатне ферментације, а ова техника ће постати основа у производњи шампањца.
Неколико година након ове забелешке, Дом Перињон монах, постаје подрумски мајстор у опатији Светог Петра, у општини Хаутвилерс. У 19. веку прогласиће га изумитељем шампањца, што не само да није тачно, већ је могуће и да је он радио на сузбијању мехурића. Једино што се са сигурношћу зна је да је он први комбиновао различите врсте грожђа, како би се добило светлије и богатије вино.
Техника прављења мехурића била је захтевна, па је на пример само око 10.000 боца продато током једне године. А већ почетком 19. века цео свет жели да испроба пенушаво вино. У овом веку жене још нису имале независност и прилику да раде, али су зато удовице имале право да поседују бизнис или неку некретнину и управо ће оне преузети посао од покојних мужева и од скромне производње створити производње које су до данас познате у свету.
Најпознатија међу њима је била Барби-Никол Понсадин, познатија као Удовица Клико (Veuve Clicquot), а најпознатија по изуму који је мучио многе произвођаче до тада - како да седиментација која остаје након ферментације, која даје вину мутан изглед, нестане. Још једна удовица је 1860. године унела промене у производњу шампањца. Била је то Лоуисе Помери, а њено вино садржало је мање шећера. Правила је сувља вина од боље врсте грожља, која су у самом старту захтевала више времена, па су била и скупља од осталих.
Најгори период за производњу вина био је Први светски рат, када је уништено преко 40 посто винограда. Такође, већина мушкараца је била у војсци, па није имао ко да бере грожђе и учествује у процесу производње, тако да су и овде улогу преузеле жене.
Историја припреме вина у Шампањ области је дуга 2.000 година, а почиње са Римљанима од 57 године пре хириста, који су дали име овој области које је значило "равница", а проћиће стотине година до појаве првог пенушавог пића. Све до средњег века настављају да се праве вина у Шампањи, па владари као шти су Филип II Август и Луј 13. пију само вина из ове области.
