Магазин
Мозак маратонаца "једе" сам себе током трке, открили су научници
Маратон се одавно не сматра дисциплином која захтева изузетну физичку спрему, већ и дисциплином која изискује невероватан ментални склоп. Међутим, сада су научници установили да се мозак током трке "једе" изнутра, те да му је за опоравак потребно од пар недеља до пар месеци. Који се процес одвија у мозгу маратонаца и које последице ова трка има по њихову координацију и друге менталне процесе?
О утицају маратонског трчања годинама се воде бројне полемике - једни сматрају да су тих 42 километра и 195 метара превелико оптерећење како за организам, тако и за психу, док заговорници ове атлетске дисциплине истичу како их она ојачава у сваком смислу и чини из издржљивијим и дисциплинованијим.
Истина је, вероватно, негде између, али оно што је сигурно јесте да се током маратона у мозгу дешавају велике промене, а конкретно - долази до тога да он сам себе "једе". До оваквог закључка дошао је тим шпанских научника, који је анализирао снимке магнетне резонанце маратонаца пре и после трке.
Шта се дешава у мозгу маратонаца током трчања и колико је потребно да се он опорави
Наиме, током истрчавања те дистанце, неурони у мозгу, услед гладовања проузрокованог недостатком хранљивих материја и глукозе, почињу да се "хране" мијелинским омотачем који покрива нервне ћелије и омогућава њихову правилну проводљивост. Другим речима - делови мозга "једу" друге делове мозга.
Овај процес, иако делује застрашујуће, не доводи до трајног оштећења мијелинског омотача - он се постепено након трке регенерише, али је за то потребно време. Стручњаци сматрају да се прве ћелије овог омотача "реинкарнирају" приближно 2 недеље након трке, док је за потпуну регенерацију потребно око 2 месеца.
Које мождане функције могу бити нарушене
Мијелински омотач сачињен је од липида који имају функцију електроизолације можданих ћелија. Током маратона, "сива маса" тркача прво сагорева угљене хидрате, а затим, када њих понестане, организам прелази даље на масти. Један од извора масти јесте и мијелински омотач, који је ту, практично одмах надохват руке.
Међутим, оно што је научнике посебно забринуло јесте чињеница да се мијелински омотач највише истањио у деловима мозга који служе за координацију покрета, сензорне интеграције и обраду емоција, преноси руски портал ТекИнсајдер. Ово може представљати проблем, имајући у виду да је маратон сам по себи психички и физички захтеван.
