Сам процес кисељења, односно ферментације представља низ хемијских реакција које се дешавају захваљујући ферментима (протеинским молекулима) у присуству бактерија или квасца, а као резултат добија се алкохол, органске киселине и угљен диоксид.
Регуларна конзумација киселог купуса може донети различите добробити нашем организму, будући да поспешује развој добрих бактерија у нашим цревима, а обилује и витаминима Ц, К, Б6, фолатом, гвожђем, калијумом, бакром и манганом. Поред тога, кисели купус садржи и флавоноиде, који имају антиоксидативна својства, као и корисну бактерију Lactobacillus која преко посебних ћелијских рецептора доводи до активације појачаног рада имуног система.
Кисели купус, омиљена зимска "посластица" Срба има много бенефита за наше здравље:
- Кисели купус је природни пробиотик, a cвојим благотворним дејством на цревне бактерије и цревнy флорy побољшава варење
- Помаже у елиминисању грчева, дијареје, опстипације као и осећаја надутости и "тешког" стомака
- Позитивно утиче на рад мозга, побољшава памћење и когнитивне функције
- Смирује нервни систем и смањује активност штитне жлезде, то га чини изузетно ефикасним леком за несаницу
- Помаже цревним ензимима да не претварају прекарциногене у канцерогене ћелије, а неке студије препоручују расол као алтернативну методу превенције рака дојке
- Побољшава ментално здравље
По питању утицаја киселог купуса не ментално здравље јавило се највише дилема - како су повезани, на који начин утиче и да ли је ово само још један мит или је заиста тако. На ова питања одговорила је ендокринолог и професор Московског Државног Универзитета Ломоносов, Зухра Павлова: "Постоје бројна истраживања која су спровели амерички психолози, на основу којих је откривена повезаност између дисбаланса микробиома (свих микроорганизама) у нашим цревима и развоја аутизма. Управо ферментисана храна игра главну улогу у нормализацији цревне флоре и стварању баланса микробиома, а самим тим има директан утицај на здравље, како физичко, тако и психичко."