Магазин
Телесни одраз менталног напора: Зашто концентрација мења израз лица
Када се деца концентришу на одређен задатак, вероватно сте приметили да се намрште, зауставе дисање и исплазе језик. Занимљиво је и да одрасли раде исто - гризу усне, мрште се и задржавају дах када морају да обаве компликован задатак, посебно ако за њега морају да користе руке. Интересантно је да су овакви гестови универзални, без обзира на године, пол или културу, али откуд ова необична реакција?
Једно од објашњења за овакву везу између лица и руку лежи у феномену који се назива неуронско преливање. Реч је о томе да се сигнали из моторних региона мозга, задужених за кретање, могу "прелити" у суседне области. Пошто се регије које контролишу покрете руку налазе врло близу оних задужених за лице и језик, активирање једне зоне може ненамерно покренути и другу.
То је посебно уочљиво код деце, јер су њихове неуронске мреже још у развоју, па лакше долази до оваквих "погрешних веза". Међутим, и код одраслих, мозак уме да се "послужи" оближњим зонама како би побољшао прецизност и координацију.
Још једно могуће објашњење оваквог понашања може се везати са најранијим фазама људског развоја: Бебе почињу живот са врло ограниченом контролом над својим удовима. Треба им време да развију координацију и способност да извршавају покрете које желе, али оно што од почетка много боље контролишу јесу уста.
Преко њих истражују свет и комуницирају, те се у мозгу формирају снажне неуронске везе између руку и уста. Иако те везе временом постају мање очигледне, оне често настављају да постоје на подсвесном нивоу, па се некада појављују и у одраслом добу. Плажење језика такође може бити начин да особа несвесно регулише своје емоције, посебно у ситуацијама које захтевају интензивну концентрацију.
Овакви покрети могу бити одраз мање ефикасне неуронске организације, према тврдњама неких психолога. Док неки људи с лакоћом потискују непотребне покрете и изразе лица захваљујући боље "уређеним" неуронским путевима, код неких је реакција другачија, те долази до повремених "пропуста" моторичких импулса.
Такође, постоје велике индивидуалне разлике у оваквим реакцијама - неко ће, уместо да исплази језик, тапкати ногом, стезати вилицу или гризкати усне. Ове разлике често зависе од личности, начина обраде информација или степена осетљивости на спољашње утицаје. На пример, они са израженијом анксиозношћу чешће показују јаче и очигледније телесне реакције или изразе лица током ивршавања радње која захтева концентрацију, преноси "Саколоџи тудеј".
Било да је у питању плажење језика, скупљање обрва или задржавање даха, ови гестови пружају ретку прилику да се завири у невидљиви рад ума. Они сведоче о начину на који наш мозак функционише и контролише мисли, покрете тела и интензитет емоција, само да би нам помогао да постигнемо нешто што желимо.
Live
