Европа се загрева брже од других контитената

"Европа континент који се најбрже загрева и да доживљава озбиљне утицаје екстремних временских и климатских промена", рекла је Селесте Сауло, генерални секретар Светске метеоролошке организације, позивајући се на извештај Коперникове службе за климатске промене и Светске метеоролошке организације за 2024.

Документ, који укључује доприносе око 100 научника, пружа низ забрињавајућих података, као што је највиша забележена температура површине мора, 0,7 степени изнад просека у европском региону и 1,2 степени изнад просека у Медитерану, наводи РТВЕ.

Овај индикатор је посебно опасан, јер површинска температура мора и океана делује као гориво које напаја атмосферске систем, што значи да што је вода топлија, то се више паре и енергије ослобађа у атмосферу, повећавајући снагу олуја и екстремних догађаја.

"У 2024. године, температуре широм Европе се догодио значајан пораст, повећавајући ризик од топлотних таласа, тропских ноћи и шумских пожара", рекла је климатски научник са Универзитета у Пенсилванији, Ана Кабре.

Што се тиче екстремних врућина, југоисточна Европа је прошлог лета доживела најдужи топлотни талас у историји - 13 узастопних дана, са 55 одсто погођеног региона. 

Поред тога, данима су оборени рекорди са "тешким термичким стресом" (66), којим се мери како људско тело реагује на утицај високих температура - ​​и "тропским ноћима" (23) у којима минимална температура није пала испод 20 степени.

Са друге стране, само 31 одсто европске територије имало је најмање 90 дана мраза, што је најмањи проценат забележен до данас (просек је 50 одсто).

Што се тиче глечера, сви европски региони су претрпели губитак леда, а посебно су погођени Скандинавија и Свалбард, који су забележили највеће стопе губитка масе у својој историји: 1,8 метара просечне дебљине изгубљене у Скандинавији и 2,7 метара на Свалбарду, који је био једно од најбрже загрејаних области на планети.
Када су шумски пожари у питању, Португал је најтеже погођен, са приближно 25 одсто површине континента изгорело до 2024. године (око 110.000 хектара за само недељу дана и 42.000 људи погођено).

Научници истичу да ''у тренутном геополитичком контексту, тежња ка смањењу концентрације ЦО2 сада изгледа као наше главно оружје и прилагођавање на климатске промене".

У извештају се ипак наводи да је постигнут напредак у области обновљивих извора енергије, а да је производња електричне енергије из ових извора у Европи достигла рекордних 45 одсто у 2024. години, премашивши 43 одсто остварених 2023.