Неочекивано откриће: Шта изазива нагли трзај и осећај да "падате" кад покушавате да заспите

Одређена врста антидепресива које користи велики број људи могу бити повезани са поремећајем спавања познатим као хипнички трзај, открила су истраживања. Овај феномен подразумева изненадни осећај падања или трзања непосредно пре него што човек утоне у сан, а настаје као последица нехотичних контракција мишића у прелазу из будности у дубок сан. 

Мало је познато да антидепресиви, посебно они из групе селективних инхибитора преузимања серотонина (ССРИ), могу утицати на хемијске процесе у мозгу, што доводи до појаве овог поремећаја. Иако је сам по себи обично безопасан, хипнички трзај може довести до несанице и погоршања симптома депресије, нарочито ако се појављује често и интензивно.

Ефекат се приметио код бројних пацијената: На пример, један мушкарац средњих година који је користио један од ових лекова почео је да доживљава ноћне епизоде осећаја падања, праћене убрзаним лупањем срца, напетошћу и страхом од немогућности да поново заспи, показало је једно истраживање. Након прекида терапије ССРИ леком, дошло је до потпуног нестанка ових тегоба, а истовремено су се повукли и депресивни симптоми због којих је лек првобитно био прописан.

Због мањка сна наш мозак "прождире" сам себе, показала су истраживања

Овај пример указује на могућу повезаност између хроничног поремећаја сна и погоршања психичког стања, с обзиром на то да дуготрајан недостатак сна може довести до дубљих неурохемијских дисбаланса. Слични налази потврђени су и у другим студијама, које додатно указују на потребу да се ефекти психијатријских лекова на квалитет сна морају пажљиво пратити и анализирати.

У другим случајевима, људи који су узимали ССРИ антидепресиве би доживели нежељене трзаје главом док спавају - покрети би били нагли, неочекивани и довели би до значајног нарушавања квалитета одмора, показале су студије.

По преласку на други лек из исте групе антидепресива симптоми су им се знатно ублажили - трзаји су постали ређи и мање интензивни. Ова промена указује на могућност да различити ССРИ лекови различито утичу на неуролошке механизме који контролишу сан.

Стручњаци упозоравају да се овај нежељени ефекат често занемарује, иако може имати реалан утицај на квалитет живота пацијената. Иако сами хипнички трзаји не наносе штету и јављају се код великог броја људи, као и код оних који не узимају антидепресиве, могу изазвати анксиозност, реметити спавање и утицати на ментално здравље, нарочито ако се јаве убрзо након почетка терапије или промене дозе.

Међу потенцијалним узроцима овог феномена наводе се и стимуланси као што су кофеин и никотин. Такође, постоји теорија да мозак, у прелазу између будности и сна, погрешно процењује да тело још није у стању одмора, па активира мишиће као вид одбрамбене реакције.

Мада хипнички трзаји погађају око 70 одсто одраслих и углавном нису знак озбиљних здравствених проблема, њихова појава у контексту психијатријске терапије захтева пажљиво праћење. Стручњаци наглашавају да пацијенти не би требало да прекидају терапију без консултација са својим лекаром. Такође се препоручује редовно праћење стања, посебно код оних који су недавно почели терапију. Успостављање навика здравог спавања, попут редовног одласка на спавање и примењеивање различитих техника опуштања пред кревет, може додатно допринети побољшању сна и ублажавању ових нежељених ефеката, пише "Дејли мејл".