Двобоји, сликарство, лов, лептири: Које хобије су имали најпознатији руски писци

Руски књижевници нису били само мајстори свог заната, већ и људи са страстима, необичним интересовањима и несвакидашњим занимацијама. Своје слободно време, далеко од писаћег стола, они су испуњавали хобијима који, уједно, откривају и део њихове личности: неки су тражили "дозу" адреналина, други жудели за уметношћу друге врсте, а трећи својуј душу "лечили" у друштву животиња.

Александар Пушкин - жене и дуели

Пушкин није био само "сунце руске поезије", већ и човек бурног темперамента: љубав је за њега била и инспирација и начин живота, а имао је толико љубавних веза да је сам саставио својеврсни списак дама чије је срце покорио. Његова поезија проткана је романтичним тренуцима и именима жена које су га инспирисале, а управо оне су му и "дошле главе". Осим љубавних заврзлама, Пушкин је био познат и по честим дуелима: укупно их је имао више од 20, али, нажалост, последњи га је коштао живота.

Антон Чехов - пси

Антон Павлович Чехов је волео псе, посебно јазавичаре. Имао је два, Брома и Хину, и односио се према њима као према равноправним члановима породице. Његов брат је писао да је Чехов сатима могао да разговара са њима, док су они држали шапе на његовим коленима. Љубав према животињама пренета је и у његова књижевна дела - прича "Каштанка" и данас је једно од најемотивнијих дела о кућним љубимцима у историји руске књижевности.

Лав Толстој - физички рад и активност

Гроф који коси траву, прави себи чизме и пешачи до Москве? Да, то је био Лав Толстој. За њега је рад био смисао живота. У "Ани Карењиној" његов јунак Љевин коси заједно са сељацима, а та сцена је инспирисана је његовим животом. Поред рада, Толстој је обожавао шетње, и то не кратке, већ оне дуге: једном је са свог имања, из Јасне Пољане пешачио до Москве, чак 225 километара! Научио је да вози бицикл са 67 година, играо је тенис, јахао коње и волео традиционалне руске игре.

Михаил Љермонтов - сликарство

Иако је Љермонтов најпознатији по својој поезији, његова љубав према сликарству била је дубока и искрена. Као официр на Кавказу, он је често бележио лепоте природе (планине, долине, пејзаже) четкицама на платну. Многи његови радови су се до данас сачували, укључујући и аутопортрет у униформи, а сваки од њих сведочи о томе да је он и у овоме био изузетно талентован, те да је његова каријера лако могла кренути и тим путем. 

Иван Тургењев - лов

Тургењев је од малих ногу ишао у лов, заједно са својим оцем. За њега је лов био више од пуког хобија - био је то синоним за слободу, уједињавање са природом и унутрашњи мир. Управо та страст је изнедрила једно од најзначајнијих дела руске књижевности "Белешке једног ловца", у коме је описао не само сцене лова на дивљач, већ и то какви све ловци постоје, какав их карактер одликује и како изгледају руски крајолици.

Владимир Набоков - лептири и шах

Љубав Владимира Набокова према лептирима почела је у детињству, када је имао само 6 година, и никада није престала. Не само да је ловио и сакупљао лептире, већ их је и проучавао, писао о њима чланке и радио у зоолошком музеју на Харварду. У његовим делима лептири се помињу око 570 пута! Са истом страшћу се односио и према шаху - измишљао је сложене шаховске проблеме, тренирао свој ум како у игри, тако и кроз писање - главни лик у роману "Лужинова одбрана" је чак прави шаховски геније.

Фјодор Достојевски - коцкање

Коцкање је међу дворјанима 19. века било уобичајени вид забаве, али је Достојевски прешао границу обичног уживања: он се коцкао непрекидно пуних 10 година, а његова зависност од рулета била је таква да је често остајао без динара у џепу и падао у дугове и стање безизлазности и очаја. Међутим, из тог његовог порока родило се и једно од његових најпознатијих дела - "Коцкар", које је написао како би могао да отплати своје дугове.